Više od 18.500 pacijenata u Pojasu Gaze treba medicinsku evakuaciju za tretmane nedostupne u enklavi. Zatvaranje prelaza, posebno Rafah, i prekid koordinacije WHO doveli su do pada broja evakuisanih i svakodnevnih smrtnih slučajeva. Primeri iz prakse — tinejdžerka Rafa sa kritičnim očnim pritiskom, petogodišnja Fatima bez rehabilitacije i Ismail kome nedostaju ključni lekovi — pokazuju razmere humanitarne krize.
Pacijenti u Gazi Umiru Čekajući Medicinske Evakuacije Dok Prelazi Ostaju Zatvoreni
Ismail al-Aqqad with his four children in al-Mawasi, Gaza, displaying his medical papers [Mohamed Solaimane/Al Jazeera]
Khan Younis, Pojas Gaze – Više hiljada pacijenata u pojasu Gaze čeka medicinske evakuacije koje su često onemogućene zatvaranjem graničnih prelaza i ograničenjima kretanja. Posledice su dramatične: ljudi sa izlečivim ili upravljivim stanjima ostaju bez neophodne specijalističke nege, lekova i rehabilitacije.
Rafa: Ozbiljan očni pritisak i izgubljena nada
Petnaestogodišnja Rafa al-Qudra imala je jedinu nadu da napusti Gazu kako bi spasila vid. Pre rata stanje joj je bilo kontrolisano naočarima i redovnim kontrolama, ali meseci raseljavanja, pothranjenost, prašina i prekid specijalističke nege pogoršali su situaciju. Pritisak u očima porastao je na 50 mmHg u desnom i 35 mmHg u levom oku (normalno 12–20 mmHg), uz jake bolove. Nakon nekoliko procedura, rastvor za snižavanje pritiska koji je korišćen bio je istekao — jer nije postojao odgovarajući lek u Gazi.
„Da li mi je ovo kraj? Da li ću ikada ponovo videti?“
Fatima i Ismail: Dečji razvoj i degenerativna bolest prekinuti ratom
Petogodišnja Fatima Saeed izgubila je napredak koji je postigla fizikalnom terapijom. Kako je terapija prestala i uslovi raseljenja pogoršali, počele su konvulzije i gubitak govora; neophodna joj je antikonvulzivna terapija i rehabilitacija koju trenutno ne može da dobije. Njena majka apeluje da su potrebni čista voda, adekvatna ishrana i uslovi za rehabilitaciju kako bi se oporavak ostvario.
Ismail al-Aqqad, 40-godišnjak sa degenerativnom neurološkom bolešću, izgubio je pokretljivost i gotovo sposobnost govora nakon što su stigle restrikcije u snabdevanju lekovima iz inostranstva. Lekovi koji su mu neophodni koštaju i dopremali su se iz Egipta; nakon zatvaranja prelaza ti lekovi više ne dolaze, a medicinski tretmani van Gaze ostaju nedostižni.
Humanitarni i zdravstveni okvir
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (WHO), više od 18.500 pacijenata zahteva medicinsku evakuaciju iz Gaze zbog tretmana koji nisu dostupni u enklavi. Pre sukoba, procenjivalo se da je dnevno izlazilo 50–100 pacijenata radi lečenja; od oktobra 2023. taj protok se drastično smanjio. Save The Children procenjuje da bi, po sadašnjoj brzini, kompletna evakuacija mogla potrajati više od godinu dana.
U oktobarskom primirju bilo je predviđeno da se medicinske evakuacije obnove, ali prelaz Rafah je više puta zatvaran, a 28. februara ponovo je zatvoren — od kada su evakuacije suspendovane. WHO je u aprilu privremeno obustavio sopstvenu koordinaciju nakon što je ugovorni saradnik ubijen. Ministarstvo zdravlja Gaze procenjuje da 6–10 pacijenata umre dnevno čekajući evakuaciju, a oko 1.200 ljudi je preminulo od kada je Izrael preuzeo kontrolu nad prelazom Rafah u maju 2024.
Apeli i neposredne potrebe
Porodice i zdravstveni radnici upozoravaju da je reč o hitnom humanitarnom problemu: potrebni su otvoreni prelazi, siguran prolaz pacijenata i kontinuirano snabdevanje lekovima i medicinskom opremom. Bez toga, pacijenti sa upravljivim stanjima ostaju bez šanse za adekvatnu negu, a deca i ljudi sa hroničnim bolestima doživljavaju trajne i često smrtonosne posledice.
„Ovo je zločin na mnogo nivoa,“ kaže majka jednog deteta. „Da su prelazi otvoreni, odvela bih je bilo gde.“
Ova priča ilustruje posledice prekida medicinske pomoći u uslovima dugotrajne humanitarne krize i podseća na potrebu hitnih međunarodnih rešenja kako bi se spasli životi i sprečile dalje katastrofe u zdravstvu u Gazi.
Pomozite nam da budemo bolji.
