Iranske vlasti osudile su pevačicu Parastoo Ahmadi, dvoje muzičara i šest članova produkcije na po 74 udarca bičem nakon što je njihov nastup iz decembra 2025. emitovan uživo na YouTubeu, navode iranske grupe za ljudska prava i dijaspora, prenosi The Jerusalem Post.
Presuda i sankcije
Krivični sud provincije Qom izrekao je dodatno dvogodišnje zabrane putovanja za sve optužene, kao i dvogodišnju zabranu bavljenja umetnošću. Tužilaštvo je slučaj vodilo pod optužbama da je produkcija i objavljivanje koncerta narušilo javnu moralnost.
Pravni osnov optužbi
Prema izveštajima BBC Persian, optužbe su podignute po Članu 638 Islamskog krivičnog zakona i po Članu 743 Zakona o kompjuterskim krivičnim delima. Član 638 zabranjuje postupke koji se smatraju uvredljivim za javnu pristojnost, uključujući pojavljivanje bez hidžaba, dok Član 743 cilja onlajn sadržaje koje vlasti ocenjuju kao štetne za javnu moralnost.
Šta se dogodilo na koncertu
Ahmadi je tokom "Caravanserai Concert" nastupala bez hidžaba, a iranske vlasti navode i da je pevanje žene pred mešovitim auditorijumom protivno aktuelnim verskim pravilima. U Iranu takva kršenja mogu biti kažnjiva i telesnim kaznama, uključujući bičevanje.
Odbrana i reakcije
Pravna organizacija Dadban i advokat Mohammad Hadi Jafarpour osporili su optužbe, navodeći da iranski zakon ne kriminalizuje pevanje žena i da postojeće tumačenje krivičnog zakona nema jasnu pravnu osnovu.
Agencija Tasnim, povezana sa Iranskim revolucionarnim gardama, ranije je javila:
"Nakon produkcije i objave videa gospođe Parastoo Ahmadi, koji je ocenjen suprotnim društvenim normama i vrednostima, pozvana je u Policiju za javnu bezbednost i upućena da se pojavi pred sudskim organima."
Presuda je izazvala oštre kritike i osude od aktivista za ljudska prava i kritičara režima. Iransko-američka novinarka i aktivistkinja Masih Alinejad na mreži X je ocenila da je presuda pokazatelj represije nad ženama i pozvala na osudu takvih praksi.
"Režim koji bičuje žene zato što pokazuju kosu i pevaju — nije normalna država. Ovo je aparthejd protiv žena," napisala je Alinejad.
Ovaj slučaj ponovo otvara pitanja o slobodi izražavanja i položaju žena u Iranu, kao i o primeni moralnih i digitalnih zakona u zemlji.
