Vanzemaljci Mogu Postojati — Ali Možda Nisu Ono Što Očekujemo

Da li je ostatak kosmosa netaknuto mesto koje čeka ljudske „post-ljude“, ili tamo već postoji napredan život — i ako postoji, da li nas je posetio? Ovo su neka od najfascinantnijih pitanja moderne nauke.

Šta nam je otkrio Sunčev sistem

Svemirski programi su nas naučili da planete u našem Sunčevom sistemu nisu naročito gostoljubive za napredan život. Venera, koja je nekada delovala kao potencijalno tropska planeta, otkrila se kao užarena i korozivna pustinja. Merkur je ogoljena, pregrejana stena, dok je Mars, iako najsličniji Zemlji, danas hladna pustinja sa vrlo tankom atmosferom.

Uzimajući to u obzir, otkriće čak i prostog života izvan Zemlje bi bilo ogroman naučni iskorak. Trenutne i planirane misije ka Jupiterovom mesecu Evropi i Saturnovom mesecu Enceladu ciljaju mesta gde bi mogao postojati život u podledničkim okeanima, ali šanse za napredne civilizacije unutar Sunčevog sistema smatraju se malim.

Zašto su egzoplanete velika nada

Mnogo veća verovatnoća za život postoji izvan našeg sistema, među zvezdama. Zahvaljujući otkriću egzoplaneta danas znamo da većina zvezda ima planete i da u Mlečnom putu verovatno postoji red veličine milijardu planeta sličnih Zemlji — planeta s odgovarajućom veličinom i rastojanjem od zvezde da voda može biti u tečnom stanju.

Takve planete su „nastanjive“ u smislu uslova, ali to ne znači da su i nastanjene. Ne znamo da li je nastanak života retka hemijska slučajnost ili gotovo neizbežan ishod povoljnih uslova. Ne znamo ni da li je DNK/RNK jedina moguća biokemija života.

The claim that aliens have visited Earth but that the evidence has been covered up by governments is one of popular culture’s most enduring conspiracy theories - Petmal

Elektronske civilizacije i Fermi paradoks

Ako je život čest i ako je evolucija vodila do inteligencije na mnogim planetama, i dalje je malo verovatno da ćemo ih "uhvatiti" u istoj razvojnoj fazi. Civilizacije starije od naše mogle su steći milijarde godina prednosti — a tada bi najverovatnije bile elektronske i ne-biološke.

Fermi paradoks: 1950. Enrico Fermi je postavio jednostavno pitanje: "Gde su svi?" — misleći na očigledni nedostatak vidljivih tragova drugih inteligentnih civilizacija u Galaksiji.

Jedno moguće objašnjenje, predloženo između ostalih i kroz razmišljanja autora, jeste da su napredne civilizacije prešle u elektronski oblik: "post-ljudi" koji više ne zavise od planeta, vode manje agresivan ili ekspanzionistički način postojanja i preferiraju kontemplativni razvoj i unapređivanje mašina — tzv. "sekularni inteligentni dizajn".

Gde i kako tražiti

Ako su dominantne inteligencije elektronske i nalaze se u dubokom svemiru ili unutar tehnoloških artefakata, treba širiti kriterijume pretrage. Pored klasičnog SETI-osluškivanja radio i elektromagnetnih signala, vredi tražiti i velike artefakte — na primer, sumnjivo sjajne objekte u asteroidnom pojasu ili druge megastrukture koje bi mogle ukazivati na tehnološku aktivnost.

Treba takođe imati u vidu da napredne civilizacije mogu biti aktivne milione ili milijarde godina, pa će tragovi njihove aktivnosti (elektronski „otisci“ ili materijalni artefakti) ostati duže od kratkotrajnih faza bioloških civilizacija.

Zaključak: skepticizam i otvoren um

Naučna načela ostaju: izuzetne tvrdnje zahtevaju izuzetan dokaz, ali i nedostatak dokaza nije dokaz odsutnosti. Treba zadržati skeptički, ali radoznali pristup: nastaviti sa misijama i posmatranjima, širiti instrumentarij za otkrivanje i ostati spreman da promenimo pretpostavke o tome šta je život i inteligencija.

Baron Rees of Ludlow bio je Astronom Royal od 1995. do 2025. godine.