Međunarodni tim je razvio globalni sistem ranog upozorenja koji kombinuje NASA GEOS‑S2S prognoze (maj 2024) i istorijske temperaturne podatke kako bi identifikovao kritične periode rizika do februara 2025. Sistem je otkrio da će više od 3.500 kičmenjaka biti izloženo ekstremnoj vrućini, od kojih je oko 1.250 već ranjivo ili ugroženo. Najugroženiji regioni su Jukatan, Kongo basen, Indija, Pakistan i Zapadna Australija, a sistem daje 3–5 meseci za pripremu mera zaštite.
Novi alat daje 3–5 meseci upozorenja: Predviđa kada vrućina preti više od 3.500 vrsta
Heatwave hot sun. Climate Change. Global Warming. Thermometer high temperatures.© Ed Connor/Shutterstock.com
Šta ako bismo mogli da dobijemo mesece upozorenja pre nego što toplotni talasi postanu smrtonosni za ugrožene životinje? Novo istraživanje objavljeno u časopisu Nature Climate Change predstavlja globalni sistem ranog upozorenja koji kombinuje savremene klimatske prognoze i istorijske podatke o temperaturama kako bi predvideo periode opasne za biodiverzitet.
Kako sistem funkcioniše
Međunarodni tim istraživača iskoristio je prognoze NASA-inog GEOS-S2S modela iz maja 2024. i uporedio ih sa dugoročnim temperaturnim zapisima. Ova kombinacija omogućila je identifikaciju tačnih perioda rizika produženih do februara 2025. godine, tokom kojih su temperature dovoljno visoke da negativno utiču na više od 3.500 kičmenjaka. Od tih vrsta, oko 1.250 je već klasifikovano kao ranjivo ili ugroženo.
Primeri i regionalne pretnje
U regionima gde je sistem predvideo opasne temperature u maju–junu 2024., zabeleženi su masovni pomori mantled howler majmuna (Alouatta palliata). Najizraženije oblasti sa visokim rizikom obuhvataju poluostrvo Jukatan u Meksiku, Kongo basen u subsaharskoj Africi, kao i delove Indije, Pakistana i Zapadne Australije.
According to the study’s insights, Mexico’s Yucatán Peninsula is a region considerably affected by high temperatures.©iStock.com/Iren_Key
"Ekstremni toplotni talasi dešavaju se brže nego što tradicionalni konzervacioni ciklusi mogu da reaguju. Naš sistem ranog upozorenja daje mesece prednosti koje agencije i lokalne zajednice trebaju kako bi se pripremile i delovale pre nego što krize eskaliraju," rekao je vođa studije Josep M. Serra-Diaz.
Šta omogućava upozorenje od 3–5 meseci
Tro- do petomesečni vremenski prozor omogućava upraviteljima zaštićenih oblasti, nevladinim organizacijama i lokalnim zajednicama da pokrenu mere monitoringa i hitne intervencije. Preporučene mere uključuju postavljanje skloništa i senki za životinje, hitne preseljenja najugroženijih jedinki ili populacija, povećanje snabdevanja vodom i aktivnije terensko praćenje.
Prioriteti i trajanje rizika
Osim detekcije gde će se dogoditi opasne temperature, model procenjuje i koliko dugo će vrste ostati izložene riziku. To omogućava formiranje prioriteta — svojevrsnu trijažu — tako da se resursi usmere tamo gde su najefikasniji za spas ugroženih vrsta.
Zašto je to važno za svet i region
Kako se globalne temperature penju i toplotni ekstremi postaju učestaliji, sistemi ranog upozorenja poput ovog postaju ključni alati u očuvanju biodiverziteta. Iako je studija globalna, pristup i metodologija mogu se prilagoditi i lokalnim upravama u Evropi i regionu Balkana kako bi se poboljšala spremnost na toplotne talase i zaštitile lokalne vrste.
Zaključak: Novi alat ne uklanja klimatski problem, ali omogućava proaktivniju zaštitu — dajući ljudima vremena da deluju pre nego što vrućina nanese nereverzibilnu štetu.
Pomozite nam da budemo bolji.
