U La Caleri, gradu pored Bogote, kompanija Indega (Coca‑Cola FEMSA) nastavila je da crpi izvorsku vodu za flaširanje dok su meštani tokom suše 2024. trpeli višednevne prekide vodosnabdevanja. Lokalna kampanja i pravne akcije naterale su regionalnu autonomnu korporaciju (CAR) da obnovi koncesiju uz strože uslove: kvota izvlačenja je smanjena sa 3,23 na 1,9 l/s, broj izvora sa sedam na četiri, a koncesija je skraćena sa 10 na 5 godina. Pobeda pokazuje kako zajednički pritisak može ograničiti eksploataciju ključnih vodenih resursa.
„Za to sam rođen“: Kako je La Calera naterala podružnicu Coca‑Cole da ograniči crpljenje vode
Photo Credit: iStock
U La Caleri, gradu blizu Bogote, lokalna punionica podružnice Coca‑Cola nastavila je da crpi vodu iz planinskih izvora za flaširanje i prodaju širom Kolumbije, dok su meštani tokom iscrpljujuće suše 2024. ostajali bez vode i do 15 dana mesečno.
Kontrast između poziva stanovništvu na štednju i neometanog rada industrijske punionice pokrenuo je organizovanu kampanju građana koja je, kako izveštava The Guardian, dovela do retke pobede u borbi za zaštitu zajedničkih vodnih resursa.
Zašto je to važno
Region Chingaza snabdeva oko 70% pijaće vode za Bogotu, a tokom suše povezane s fenomenom El Niño u 2024. rezervoari su pali na rekordnih 15% zapremine. Dok su domaćinstva trpela mesečne prekide vodosnabdevanja, kompanija Indega (podružnica Coca‑Cola FEMSA) je i dalje crpela izvorsku vodu pod brendom Agua Manantial.
„Tražili su od nas — ljudi — da štedimo vodu, ali ne i od kompanija“, rekao je lokalni stanovnik Alexander Hernández.
Pravne i društvene posledice
Građanska kampanja fokusirala se na zahtev da se koncesija ne obnovi bez strožih uslova. Aktivisti su takođe ukazali na veliku nejednakost u cenama: kompanija je plaćala oko 120 pesosa po kubnom metru, dok su domaćinstva plaćala između 697 i 3.720 pesosa, u zavisnosti od prihoda.
Sukob je razotkrio podele u zajednici — neki su podržavali fabriku zbog radnih mesta i ulaganja u infrastrukturu, dok su drugi kritikovali te aktivnosti kao pokušaj upravljanja ugledom (greenwashing). Lideri kampanje prijavili su pretnje i zastrašivanje tokom borbe.
Rezultat: ograničena, ali važna promena
Nakon meseci pravnog pritiska, javnih sastanaka i pregleda zvaničnih dokumenata, regionalna autonomna korporacija (CAR) obnovila je dozvolu Indegi, ali uz znatno strože uslove:
- Smanjena kvota izvlačenja sa 3,23 l/s na 1,9 l/s.
- Smanjen broj izvora sa kojih kompanija može da crpi vodu — sa sedam na četiri.
- Skraćena dužina koncesije sa 10 na 5 godina.
- Mogućnost suspenzije dozvole tokom teških suša.
Vođe zajednice održavali su pritisak kroz javne sastanke, pravne žalbe, murale, marševe i radionice. Lokalni odbornik Javier Cifuentes izjavio je: „Nastavićemo da se borimo dok ni mililitar vode u Chingazi ne bude iskorišćen od strane multinacionalne korporacije. Za to sam rođen.“
Šira poruka
Premda ograničenja ne znači potpuni prekid industrijskog crpljenja, ova pobeda pokazuje da lokalna organizacija, pravna procedura i javni pritisak mogu povratiti prostor za zaštitu zajedničkih resursa. Primer iz La Calere je relevantan svuda gde zajednice imaju konflikt sa privatnim interesima oko vode i prirodnih resursa.
Pomozite nam da budemo bolji.
