Arheolozi su kod Binyamine u Izraelu pronašli dve mramorne bisti stare oko 1.700 godina, zakopane licem nadolje u jami rimsko-bizantijske vinske preše. Jedna bista nosi grčki natpis sa imenom 'Lycurgus', što navodi istraživače na razmatranje više istorijskih identiteta. Skulpture su verovatno bile vredne i uvezene, a razlog njihovog namernog zakopavanja ostaje nepoznat. Trenutno se sprovode čišćenje, konzervacija i detaljne analize natpisa i materijala.
Skulpture Iz Prošlosti: Dve 1.700-Godišnje Mramorne Biste Pronađene Zakopane Licem Nadolje Kod Binyamine
Photo Credit: Assaf Peretz, Israel Antiquities Authority
Tokom arheoloških iskopavanja u blizini naselja Binyamina u Izraelu, tim stručnjaka je u jami rimsko-bizantijske vinske preše otkopao dve mramorne bisti stare oko 1.700 godina, kako je izvestio Archaeology Magazine.
Šta je pronađeno?
U jami za sakupljanje vina pronađene su dve dobro očuvane mramorne protome — skulpture koje prikazuju glavu i gornji deo torza. Iako su na terenu češće keramički fragmenti, istraživače je iznenadilo što je u zemlji virio komad mramora. Jedna od bisti nosi grčki natpis u kome se pojavljuje ime 'Lycurgus', što otvara više mogućih tumačenja o identitetu prikazane osobe.
Moguće identifikacije
Stručnjaci ispituju nekoliko opcija: da li je u pitanju figuracija povezane sa istorijskim Likurgom iz Sparte koji je poznat po oblikovanju društvenog i političkog sistema, ili možda Likurgom iz Atine, istaknutim državnikom i govornikom iz IV veka pre nove ere. Analiza natpisa i stila izrade pomoći će da se suzi krug mogućnosti.
Zašto su zakopane?
Jedno od ključnih pitanja ostaje razlog i vreme namernog zakopavanja. Arheolozi veruju da skulpture nisu pronađene na mestu svoje prvobitne postavke, te da ih je neko namerno sklonio i zakopao nakon što je preša prestala sa radom. Motiv za to — bilo da je reč o sakrivanju vrednosti, odbacivanju simbola ili biolo-poslovnom ponovnom korišćenju mesta — još uvek nije utvrđen.
Značaj nalaza za lokalnu istoriju
U regionu oko drevne Cezareje ovakvi portretni prikazi su retki; poslednji uporedivi primerak pronađen je tokom 1990-ih. Pošto je mramor bio skupo sirov materijal, ove bisti verovatno potiču iz imućnijeg konteksta — bilo da su bile deo raskošnijeg doma ili javnog prostora — i najverovatnije su uvezene.
Dalji radovi
Trenutno se sprovode radovi na čišćenju i konzervaciji bisti kako bi se uklonile naslage zemlje i minerala i otkrile fine detalje izrade i tragovi habanja. Stručnjaci će detaljno analizirati natpis, tip mramora i stilske karakteristike da bi odredili moguće mesto prvobitnog izlaganja i kulturne veze—što može doprineti boljem razumevanju umetnosti i društvenih oznaka statusa u rimskom svetu lokalnog područja.
Ovaj nalaz podseća da velika otkrića neretko dolaze iz sasvim svakodnevnih industrijskih prostora — kao što je vinska preša — koji su nekada pokretali lokalnu ekonomiju.
Za sada ostaju otvorena pitanja gde su statue prvobitno stajale i zašto su sakrivene. Njihovo dobro očuvanje pruža retku priliku da se obnovi deo zaboravljene istorije u blizini drevne Cezareje.
Pomozite nam da budemo bolji.
