Topljenje planinskog leda u Norveškoj iznelo je na videlo oko 4.500 artefakata — od 3.400 godina stare kožne cipele do najstarijih drvenih skija. Predmeti su često izuzetno dobro očuvani zbog dugog boravka u ledu, ali sada su izloženi propadanju usled sunca, vetra i mikroba. Arheolozi upozoravaju da je potreban hitan, koordinisan rad kako bi se ovi nalazi spasili pre nego što nestanu.
Topljenje leda u Norveškoj otkriva hiljade drevnih predmeta — naučnici upozoravaju da vreme ističe
Ice melting in Norway has been revealing ancient artifacts including this 1,500-year-old arrowCredit: Secrets Of The Ice/Facebook
Planinsko topljenje leda u Norveškoj otkriva neverovatne arheološke nalaze — od 3.400 godina stare kožne cipele do najstarijeg netaknutog para drvenih skija. Projekat Secrets of the Ice do sada je prikupio oko 4.500 predmeta koji pružaju retke i živopisne uvide u živote ljudi koji su pre hiljada godina putovali, lovili i radili na tim visoravnima.
Šta je pronađeno?
Među najznačajnijim nalazima su dobro očuvana odeća, tekstili, lovačka oprema, putni predmeti, 3.400 godina stara kožna cipela, oko 3.000 godina stara strela korišćena u bronzanom dobu, kao i najstariji netaknuti par drvenih skija na svetu. Mnogi predmeti su sačuvani zato što su vekovima bili zamrznuti u ledu, što je sprečavalo raspadanje osetljivih materijala poput drveta, kože i tkanina.
Zašto su predmeti ugroženi?
Kada se izloven artefakt izloži suncu, vetru, kiši i mikroorganizmima, počinje brzo propadanje. Arheolozi ističu da je prozor za pronalaženje i očuvanje tih predmeta uzak i da se skraćuje kako rastu temperature. Posebno su vredne stacionarne ledene zakrpe — one često čuvaju najbolje očuvane predmete jer se u pokretnim glečerima predmeti mogu smrskati dok led klizi.
Ice melting in Norway has been revealing anceint artifactsCredit: Secrets Of The Ice/Facebook
Kako arheolozi reaguju?
Svake sezone istraživači i volonteri pretražuju topljene oblasti u potrazi za novim predmetima. Kada nešto iskaže, predmet se brzo dokumentuje, pažljivo preuzima i transportuje do laboratorija radi konzervacije. Projekat je primer kako lokalne prijave (poput slučaja planinara Reidara Marsteina koji je 2006. pronašao kožnu cipelu) i sistematski rad mogu otvoriti nove strane ljudske istorije.
„Sve što smo pronašli iz praistorije moralo je da bude nošeno gore od strane nekoga u cipeli od životinjske kože,“ rekao je glečerski arheolog Julian Post-Melbye za Smithsonian Magazine. „Dirljivo je ponovo hodati istim terenom sa modernom opremom.“
„Postoji toliko poglavlja ljudske priče očuvanih u retkom i brzo topljenja planinskom ledu,“ upozorio je arheolog William Taylor iz University of Colorado Museum of Natural History. „Plašim se da će većina neverovatnog kulturnog nasleđa i naučnih saznanja sadržanih unutra nestati za samo nekoliko godina.“
Šta to znači za javnost i nauku?
Otkrića iz Norveške proširuju polje glacijalne arheologije i podsećaju na brzinu promena koje izaziva zagrevanje klime. Brza identifikacija, prijava nalaza i adekvatna finansirana konzervacija su ključni da bi se sačuvale informacije koje ovi predmeti nose o tehnologiji, trgovini i svakodnevnom životu starih zajednica.
Izvori: Smithsonian Magazine, The Weather Channel, People.
Pomozite nam da budemo bolji.
