Analiza izotopa vodonika i ugljenika u interstelarnom kometu 3I/ATLAS otkriva izuzetno visok nivo deuterijuma u vodi (D/H ≈ 0,98%) i neuobičajen odnos 12C/13C, što ukazuje na formiranje u veoma hladnom i hemijski primordijalnom okruženju. Po modelima hemijske evolucije Mlečnog puta, komet bi mogao poticati iz ere pre ~11–12 milijardi godina, mada je moguće i da je nastao u izolovanom regionu sa netaknutom hemijom. Objekat je trenutno oko 8 AU i nastaviće put ka izlasku iz Sunčevog sistema.
Hemija interstelarnog kometa 3I/ATLAS ukazuje na primordijalno, vrlo staro poreklo
Hubble Space Telescope image of 3I/ATLAS. (NASA, ESA, David Jewitt/UCLA; Image Processing: Joseph DePasquale/STScI)
Naučna analiza najkvalitetnijih posmatranja kometa 3I/ATLAS pokazuje da je njegov hemijski sastav izuzetno neobičan i značajno različit od kometa iz Sunčevog sistema. Tim na čelu sa Martinom Cordinerom (NASA Goddard) upotrebio je podatke sa JWST i ALMA da izmeri izotopske odnose vodonika i ugljenika u kometovoj komi — nalazi koji upućuju na formiranje u izuzetno hladnom i hemijski primordijalnom okruženju.
YouTube Thumbnail
Ključni rezultati
Visok deuterijum u vodi: Odnos deuterijum/prema/vodoniku (D/H) u vodi komete izmeren je na 0,98%, što je više od deset puta uobičajenih vrednosti za komete iz našeg sistema. Takvo obogaćenje deuterijumom očekuje se pri formiranju vode na temperaturama ispod ~30 K, odnosno u duboko zamrznutom okruženju daleko od zvezdane toplote.
JWST observations of 3I/ATLAS. (NASA/James Webb Space Telescope)
Neobičan odnos izotopa ugljenika: Odnos 12C/13C u 3I/ATLAS‑u znatno odudara od vrednosti tipičnih za Sunčev sistem, meteorite i većinu obližnjih zvezdano‑formirajućih regiona. To sugeriše da je materijal iz kojeg je komet nastao malo ili uopšte nije bio obogaćen težim elementima koje stvore mnoge generacije zvezda.
Gemini South image of 3I/ATLAS showing its cometary tail. (International Gemini Observatory/NOIRLab/NSF/AURA/Shadow the Scientist; Image Processing: J. Miller & M. Rodriguez (International Gemini Observatory/NSF NOIRLab), T.A. Rector (University of Alaska Anchorage/NSF NOIRLab), M. Zamani (NSF NOIRLab))
Starost i poreklo
Poređenjem rezultata sa modelima hemijske evolucije Mlečnog puta, autori procenjuju da bi komet mogao poticati iz perioda pre oko 11–12 milijardi godina, kada je galaksija bila znatno mlađa. Međutim, postoji i alternativno objašnjenje: komet je mogao nastati mnogo kasnije u relativno izolovanom, „neprašnatom“ regionu koji je sačuvao stariji hemijski potpis.
YouTube Thumbnail
"Izotopski potpis jasno pokazuje da je 3I/ATLAS naučno izuzetno jedinstven — više nije pitanje da li je komet, već šta nam može reći o istoriji galaksije," rekao je Martin Cordiner.
Tehnička ograničenja i dalji koraci
Traganje za preciznim zvezdanim poreklom takvog objekta je izrazito teško: praćenje orbite kometa unazad više od nekoliko miliona godina izlazi izvan sadašnjih mogućnosti. Ipak, podaci iz JWST i ALMA ostaju dragoceni za modelovanje rane hemije u Mlečnom putu i razumevanje uslova u kojima su formirani najstariji čvrsti objekti.
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
U trenutku objavljivanja, 3I/ATLAS se nalazi na oko 8 AU od Sunca (približno pri orbiti Saturna) i putuje prema izlasku iz heliosfere, očekivano oko 2035. Ako bi se značajni resursi usmerili ka misiji presretanja, još uvek bi postojala šansa da ga se stigne.
Istraživanje je objavljeno u Nature Astronomy. Otkriće naglašava kako međuzvezdani objekti donose jedinstvene informacije o hemijskoj prošlosti naše galaksije — informacije koje ne mogu da se dobiju samo iz objekata Sunčevog sistema.
Pomozite nam da budemo bolji.
