Nova studija u Astronomy & Astrophysics sugeriše da Zemlja možda neće biti progutana kada Sunce u narednih ~5 milijardi godina postane crveni džin. Napredniji modeli plimnih procesa pokazuju manju disipaciju energije, a posmatranja zvezde L2 Puppis daju bolja ograničenja gubitka mase — kombinacija koja može omogućiti Zemljino pomeranje na višu orbitu. Ipak, Merkur i Venera ostaju ugrožene, a promene Sunčeve svetlosti uništiće uslove za život mnogo pre toga.
Dramatično Istraživanje: Zemlja Možda Ipak Izbegne Progutanje Od Umirućeg Sunca
New modelling reveals a cosmic tug-of-war that could allow Earth to drift into a safer orbit around the dying Sun | ©Image Credit: Pexels / Zelch Csaba
Nova studija objavljena u časopisu Astronomy & Astrophysics dovodi u pitanje dugogodišnje predviđanje da će Sunce za oko pet milijardi godina neizbežno progutati Zemlju. Poboljšani modeli plimnih procesa i nova saznanja o gubitku mase Sunca ukazuju da postoji realna mogućnost da Zemljina orbita zapravo izmakne iz opasne zone.
Kako se menja sudbina Zemlje?
Raspored Sunčeve evolucije ostaje isti: za otprilike pet milijardi godina Sunce će potrošiti vodonik u jezgru i započeti dramatično dvostepeno širenje — prvo u crvenog džina, a zatim u fazu poznatu kao asimptotska grana džinova (AGB), koja je još masivnija i nestabilnija.
Sudbina Zemlje u tom procesu zavisi od nadmetanja dve suprotstavljene sile:
- Plimne sile (tides): Kako Sunce raste, unutrašnji gravitacioni talasi u zvezdi mogu stvarati dinamičke plime koje disipiraju energiju i izvlače planetu bliže — što bi moglo dovesti do progutanja.
- Gubitak mase (stellar wind): Istovremeno, zvezda gubi masu kroz snažan zvezdani vetar. Manja masa znači slabiju gravitaciju i moguće izlizanje orbite Zemlje ka spolja.
"Sudbina Zemlje zavisi od delikatne ravnoteže između ova dva efekta," rekao je Mats Esseldeurs (KU Leuven), vodeći autor studije.
Šta je novo u modelima?
Raniji proračuni koristili su pojednostavljene formule za disipaciju plimnih sila u džinovskim zvezdama. Tokom poslednjih ~15 godina pojavili su se napredniji modeli koji sugerišu da je disipacija energije u takvim zvezdama znatno manja nego što se ranije mislilo. To umanjuje sposobnost Sunca da "povlači" Zemlju unutra tokom faze rasta.
Za procenu verovatnog gubitka mase autori su koristili posmatranja zvezde L2 Puppis, koju stručnjaci smatraju korisnim primerom za razumevanje kasne faze života sličnih zvezda. Kombinacija slabije disipacije i ograničenja gubitka mase dovodi do zaključka da Zemlja i Mars imaju realne šanse da se pomere na širu orbitu i izbegnu progutanje.
Ko ostaje ugrožen?
Međutim, planete bliže Suncu — Merkur i Venera — i dalje su verovatni kandidati za progutanje tokom ekspandiranja crvenog džina i AGB faze. Na kraju, Sunce će završiti kao beli patuljak koji će se polako hladiti tokom dalekog budućeg vremena.
Važno upozorenje: Ništa od ovoga ne menja sudbinu života na Zemlji u bližoj geološkoj budućnosti: postepeno povećanje Sunčeve svetlosti i posledice ulaska u fazu džina uništiće povoljne uslove za život mnogo pre nego što se reši pitanje eventualnog progutanja ili izbegavanja orbite.
Izvori: Astronomy & Astrophysics, KU Leuven, Mats Esseldeurs, Stephane Mathis, poziv na AFP i posmatranja L2 Puppis.
Pomozite nam da budemo bolji.
