Milorad Dodik oštro je reagovao na kritike SDA povodom izjava izraelskog ministra Gideona Saara, nazivajući их "krajnje ciničnim". Saar je pozvao na zaštitu hrišćana u BiH nakon sastanka sa Željkom Cvijanović, što je SDA prokomentarisala kao mešanje u unutrašnja pitanja. Dodik je uzvratio da "reći istinu nije islamofobija" i optužio SDA za дволичност, dok je SDA podsetila na genocid nad Bošnjacima i istorijske primere spašavanja Jevreja, uključujući Sarajevsku Hagadu.
Dodik: "Reći istinu nije islamofobija" — Sukob SDA i izraelskog šefa diplomatije
© TANJUG/SRNA/ NATAŠA ČEREMIDŽIĆ
Milorad Dodik oštro je uzvratio na reakcije Stranke demokratske akcije (SDA) u Sarajevu povodom izjava izraelskog ministra spoljnih poslova Gideona Saara, nazivajući te komentare "krajnje ciničnim".
Pozadina: Saar je, nakon susreta sa Željkom Cvijanović, članicom Predsedništva BiH iz Republike Srpske, pozvao na zaštitu hrišćanske zajednice u Bosni i Hercegovini. Njegove izjave izazvale su oštru reakciju iz Sarajeva.
Reakcija SDA: Stranka demokratske akcije, na čijem je čelu Bakir Izetbegović, ocenila je izjave izraelskog ministra kao deo "dogovorenog propagandnog pritiska na Bošnjake" i optužila ih za mešanje u unutrašnja pitanja BiH. U saopštenju je takođe navedeno da su izjave u skladu sa, kako su ocenili, "neistinitim islamofobnim narativima režima Milorada Dodika".
Dodikov odgovor: Milorad Dodik je na platformi Iks (X) uzvratio da "nije islamofobija reći istinu" i да уважавање чињеница о политичким намерама није пропаганда. U delu poruke naveo je:
"Nije islamofobija reći istinu. Nije propaganda ukazati na nameru bošnjačkih stranaka da dominiraju nad Srbima i Hrvatima. Ali je antisemitizam uskraćivati jevrejskom narodu, nad kojim je sproveden najveći genocid, pravo da se brani."
Dodik je dalje kritkovao SDA zbog, kako je naveo, дволичности: са једне стране оптужују Саара за мешање у унутрашња питања БиХ, а са друге стране, по његовом мишљењу, желе да земља остане протекторат у коме доносе одлуке странци. Такође је осудио, како каже, фалсификовање историје и организовање скупова подршке групама као што су Хамас и Хезболах.
Istorijski i kulturni kontekst: SDA је у свом саопштењу подсетила да је над Бошњацима почињен геноцид, да су им права била ускраћивана и да су били жртве доминације и апартхејда. Странка је такође истакла примере међуверског односа кроз историју — наводећи да су муслимани у неким периодима спасавали Јевреје (нпр. из Шпаније) и да су вековима живели у сагласју, поменувши и пример сарајевске Hagade коју су Бошњаци штитили током Другог светског рата.
Zaključak: Суочавање ставова о заштити верских заједница, интервенцијама и унутрашњим односима у БиХ показује да су тему преузели и међународни актери. Између оптужби о мешању, тврдњи о дволичности и подсетника на историјске трауме, расправа указује на наставак дубоке политичке поларизације у земљи.
Pomozite nam da budemo bolji.
