U Gazi pacijenti sa dijabetesom bore se za život: nestašice insulina, test traka i nestanci struje

U ranim satima još jednog dana rata u pojasu Gaze, 20-godišnji Hamza al-Ghazali iz naselja Zeitoun južno od grada Gaza kreće u još jednu potragu za insulin olovkom.

Nije mu prvi put da obilazi apoteke i medicinske centre tražeći dozu. Ta svakodnevna potraga postala je konstanta od izbijanja sukoba u oktobru 2023. i zaoštravanja ograničenja za ulazak lekova i medicinskog materijala u pojas Gaze.

Insulin injections used in the treatment of Type 1 diabetes, essential for regulating blood glucose levels [Lina Ghassan Abu Zayed/Al Jazeera]

Tip 1 dijabetes zahteva strogu dnevnu terapiju i kontinuirano praćenje, ali pod uslovima rata i blokade, upravljanje bolešću pretvorilo se u visokorizičnu, svakodnevnu borbu.

Pre rata Hamzino stanje je bilo stabilnije: insulin je kupovao u apotekama po cenama od 25 do 35 šekela (oko 8,5–12 USD) po olovci. Nakon pooštravanja kontrole ulaska medicinskih sredstava, cena je porasla na 75–100 šekela (25–34 USD). Pošto Hamzi treba šest do sedam olovaka mesečno, bio je prinuđen da produžava upotrebu svake olovke koliko je moguće.

Hamza al-Ghazali often struggles to find insulin in Gaza [Lina Ghassan Abu Zayed/Al Jazeera]

"Počeo sam da poznajem sve apoteke, a i one su mene znale, jer sam stalno kupovao insulin olovke", kaže Hamza.

Osim poskupljenja, veliki problem predstavlja i pravi nedostatak insulina, glukometara i test traka zbog ograničenja na prelazima, uništavanja zaliha i čestih nestanaka električne energije. Na tržištu se povremeno pojavljuju lekovi koji su dugo skladišteni ili čuvani u neodgovarajućim uslovima, što izaziva sumnju u njihovu efikasnost i bezbednost.

Prethodna blokada hrane i nastali manjak hrane primorali su Hamzu da jede ono što može pronaći, ali to je dodatno otežalo upravljanje insulinom. Ako bi pojeo više bez adekvatne doze insulina, rizik od hiperglikemije bi rastao; ako bi smanjio obroke iz straha da će ostati bez insulina, izložen je opasnosti od teške hipoglikemije.

Medicine shelves at Al-Ahli Arab Hospital as medical supplies run critically low [Dawoud Abu Alkas/Reuters]

"Plašio sam se za sebe tokom granatiranja na severu Gaze. Bili smo pod opsadom... Živeo sam stalno između dva straha", priseća se Hamza.

Glavni izazov za mnoge pacijente je nemogućnost redovnog merenja šećera zbog manjka test traka. Hamza procenjuje da u nekim oblastima više od 80% pacijenata ne može redovno da meri glikemiju, zbog čega lečenje postaje nagađanje i „medicinska katastrofa”.

Prema podacima Ministarstva zdravlja u Gazi, između 70.000 i 80.000 osoba sa dijabetesom su ugrožene zbog ozbiljnih nestašica insulina i test traka, kolapsa zdravstvenih usluga i pogoršane ishrane. Endokrinolog dr Adli al-Ghouti upozorava da oko 2.500 dece sa tipom 1 dijabetesa živi u izrazito kritičnom stanju.

Dr Al-Ghouti ističe da nestašice, pogrešno uskladišteni ili istekli insulin, kao i prekidi napajanja, dovode do stvarne zdravstvene krize. Pogoršanje kvaliteta insulina ili njegovo neadekvatno skladištenje može smanjiti njegovu delotvornost i stvoriti lažni osećaj sigurnosti, dok nivo šećera ostaje nekontrolisan.

"Uzimanje istekao insulina može prouzrokovati značajnu štetu u organizmu, dok istovremeno daje privremeni utisak poboljšanja", upozorava dr Al-Ghouti.

Dijabetes u Gazi više nije stanje koje se lako može kontrolisati: nedostatak insulina, manjak dijagnostičkih pomagala, rast cena, loša ishrana i nestanci struje pretvaraju najosnovnije aspekte lečenja u svakodnevnu borbu za preživljavanje.