Članak prati sudbine mladih amputiraca u Gazi, kroz priču 24-godišnje atletičarke Shurouq Khaira, i prikazuje posledice kolapsa zdravstvenog sistema i ograničenja uvoza medicinske opreme. Prema Ministarstvu zdravlja Gaze, registrovano je oko 6.000 amputacija, a UN navodi da oko 25% žrtava čine deca. Nedostatak materijala i stručnog kadra vodi ka improvizovanim protezama, produženoj rehabilitaciji i ozbiljnim fizičkim i psihološkim posledicama.
Snove Slomljene: Amputirci U Gazi Se Bore Pod Blokadom I Među Ruševinama
Physical therapist Jamal Kallab supervises the training of a man with an amputated leg in a rehabilitation centre in Gaza [Enas Abu Ghayad/Al Jazeera]
Gaza City, Pojas Gaze – Pre rata koji je počeo 2023. godine, 24-godišnja Shurouq Khaira bila je perspektivna atletičarka koja je sanjala da predstavlja Palestinu na međunarodnoj sceni. Danas je njen život — poput života hiljada drugih — preokrenut: fizičke povrede, razrušeni domovi i ograničen pristup medicinskoj nezi ostavili su dubok trag.
Priča Shurouq Khaira
Atletika nije bila samo hobi za Shurouq, već ključni deo identiteta. Osvojila je nacionalnu titulu 2016. godine i trenirala za trke kada se, 19. novembra 2023., njen život promenio. Tokom izraelskih napada koji su pogodili četvrt Daraj u Gaza Cityju, jedna granata pogodila je njihovu kuću. Shurouq je preživela, ali je imala teške povrede zbog kojih je morao biti amputiran desni potkolenični segment. Njen otac je takođe izgubio obe noge.
"Želela sam da ceo svet zna da ljudi u Gazi žive, sanjaju, teže i postižu." — Shurouq Khaira
Nakon amputacije, svakodnevne aktivnosti postale su izuzetno teške. Njena porodica sada živi u šatoru jer je kuća razorena, a noći su posebno teške zbog nedostatka osvetljenja. Kretanje kroz ulice prekrivene peskom i ruševinama primorava je da skače na jednoj nozi da bi stigla do bolnice ili na terapiju.
Zdravstveni sistem, prostetika i ograničenja uvoza
Prema podacima Ministarstva zdravlja Gaze, od početka rata registrovano je oko 6.000 amuptacija. Ujedinjene nacije navode da je približno 25% slučajeva kod dece, što ukazuje na razmere krize među najranjivijim grupama.
Ortopedski hirurzi u Gazi tvrde da su mnoge amputacije mogle biti izbegnute da nisu kolabirali bolnički kapaciteti i da nije došlo do nestašica hirurškog materijala, antiseptika i anestetika. Zbog toga su medicinski timovi često primorani da amputiraju kao jedinu brzu opciju kako bi spasili život i sprečili gangrenu.
Pored osnovnih medicinskih potrepština, postoji i ozbiljan problem sa uvozom materijala potrebnih za izradu proteza: silikon, termoplastika, medicinske trake i mehanički zglobovi često podležu strogim ograničenjima zbog kategorije "dual-use". Čak i nakon primirja u oktobru 2025., ta ograničenja ostaju na snazi, usporavajući proizvodnju i snabdevanje protezama.
Rehabilitacija, improvizacije i posledice
U Gazi nedostaje i obučenih protetičara, eksperata za ugradnju i rehabilitacionih lekara. Stručnjaci koji i dalje rade pokušavaju da nadomeste manjak materijala improvizovanim rešenjima — proteze i štake od plastičnih cevi, drveta i metala iz ruševina — ali to nosi rizike.
"Improvizovani uređaji nisu projektovani prema specifičnim potrebama tela. Ne pružaju adekvatnu podršku i ravnotežu, što dovodi do nejednakog rasporeda težine i opterećuje druge delove tela." — Jamal Kallab, stručnjak za proteze i rehabilitaciju
Loše pristajuća čaura i neadekvatni materijali mogu izazvati kontinuirano trenje, otoke i teške upalne ulkuse, koji dugoročno onemogućavaju upotrebu preostalog uda. Kašnjenja u početku rehabilitacije vode do atrofije mišića, ukočenosti zglobova i smanjene pokretljivosti — sve to umanjuje uspeh kasnijeg nošenja proteze.
Psihološke i društvene posledice
Osim fizičkih ograničenja, mladi amputirci suočavaju se sa ozbiljnim psihološkim problemima: traume, osećaj nesamostalnosti i strah. Shireen Abu al-Qumsan, 18-godišnjakinja kojoj su obe noge amputirane u maju 2025., i dalje čeka proteze i lečenje u inostranstvu koje zahteva odobrenje. Do tada koristi ručna invalidska kolica, ali oštećene ulice i razrušeni prilazi otežavaju kretanje i povećavaju osetljivost na povrede i retraumatizaciju.
Za mnoge mladе ljude amputacija pogađa samopouzdanje i društvenu uključenost, pa stručnjaci pozivaju na sveobuhvatnu rehabilitaciju koja uključuje fizičku, psihološku i socijalnu podršku.
Zaključak
Uslovi u Gazi jasno pokazuju kako oružani sukob i ograničenja pristupa pomoći mogu višestruko da pogoršaju ljudsku patnju. Hitna potreba za medicinskim materijalom, obukom stručnjaka i pristupom rehabilitaciji i protezama ključna je za smanjenje dugoročnih posledica amputacija i poboljšanje kvaliteta života preživelih.
Pomozite nam da budemo bolji.
