Život u Suratu: Kako Tekstilni Radnik Podnosi Ekstremne Vrućine, Buku i Skučen Smeštaj

Sibaram Pradhan, 35-godišnji tekstilni radnik iz države Odisha, budi se pre zore u pretrpanoj sobi u industrijskom gradu Suratu. Već u 6 ujutru znoj mu se sliva niz čelo: ovog leta temperature su dostizale 38°C, a noći su ostajale tople — oko 30°C.

Dan počinje u skučenom smeštaju

Pradhan deli jednu malu prostoriju sa i do devet drugih muškaraca. Pre nego što krene na posao, obavi kratak video poziv sa suprugom i dvoje dece, pomoli se i siđe mračnim hodnikom da se umije iz kante — često čekajući u redu, jer su dva toaleta i nekoliko česmi na raspolaganju stotinama ljudi. Više od 200 radnika živi na dve spratne površine koje su velike hale podeljene na šperpločne kabine, sa minimalnom ventilacijom i samo nekoliko plafonskih ventilatora.

Posao u toploj, bučnoj hali

U fabrici, Pradhan postavlja poliestersku pređu na power-loom mašine, pazi da niti ne pucketaju, proverava bobine i kontoliše kvalitet tkanine. U isto vreme nadgleda i do 15 mašina i stalno se kreće kroz gotovo neprekidnu buku — power-loom mašine mogu postići i do 130 decibela, što je nivo porediv sa pucnjem vatrenog oružja u blizini ili prolaskom voza.

Zbog nesnosne vrućine radi u donjem vešu bez rukava i u šortsu, stalno pije vodu i povremeno ocedi znoj iz majice. Smene traju i do 12 sati, a radnici prijavljuju vrtoglavicu, glavobolje i hroničan umor. Istovremeno moraju da budu izuzetno oprezni jer brze mašine lako izazivaju povrede: prsti su već bili izgubljeni u takvim nesrećama, a troškove lečenja i izgubljenu zaradu radnici najčešće plaćaju sami.

Zašto su ljudi otišli iz sela

Većina tekstilnih radnika u Suratu su migranti — veliki broj njih potiče iz distrikta Ganjam u Odishi. Zbog ciklona, poplava i sve nepredvidljivije poljoprivrede, porodicama je postalo nemoguće obezbediti stabilan prihod na selu. Nedostatak vode i loša infrastruktura tera mnoge da traže rad u gradskim fabrikama; nevladin izveštaj iz 2023. procenjuje da u Suratu može biti i do 800.000 radnika poreklom iz Ganjama.

Ekonomska ranjivost i organizovanje

Radnici najčešće nemaju zdravstveno osiguranje niti druge beneficije. Prema Siba Maliku, članu sindikata power-loom radnika u Suratu, bolesti zbog toplote i smrtni slučajevi zbog dehidracije nisu retki, a statistike su često potcenjene zbog načina popunjavanja potvrda o smrti. Plata se isplaćuje ili po proizvedenim metrima tkanine ili dnevnicom koja iznosi otprilike 600–750 rupija (~6–8 USD). Malik pokušava da organizuje radnike kako bi kolektivno zahtevali bolja prava i pristup zdravstvenoj zaštiti.

Veče bez relaksacije

Nakon smene oko 19 časova, Pradhan se vraća u sobu gde je i dalje vruće. Ako nije velika gužva u toaletima, još jednom se brzo otušira iz kante. Večera u kantini ispod sobe obično sadrži sočivo, beli pirinač i povrće; riba se služi jednom nedeljno. Većinu noći provodi napolju pijući čaj na kiosku jer je unutra zagušljivo. I pored svega, uspeva da pošalje oko 6.000 rupija mesečno porodici i potroši oko jedne petine prihoda na kiriju i hranu.

„Znam koliko je ovaj posao težak. Neću svoje dete da šaljem da radi ovo“, kaže Pradhan, koji radi sedam dana u nedelji i retko ima odmore, uglavnom tokom praznika kao što su Diwali ili Odija Nova godina.

Zaključak

Pradhanova priča osvetljava širi problem: klimatski ekstremi i ekonomska nesigurnost prisiljavaju stotine hiljada ljudi da napuste selo i rade u opasnim, pretoplim i nedovoljno regulisanim fabrikama. Pitanja radnih prava, zdravstvene zaštite i adaptacije na sve topliju klimu ostaju ključni izazovi za industrijska središta kao što je Surat.