Psihodelici Mogu „Otvoriti“ Umno Oko: Nova Saznanja O Aphantaziji i Mentalnim Slikama

Kao kognitivni neuroznanstvenik, moje istraživanje bavi se time kako mozak stvara vizuelne predstave sveta — kako spoljnog sveta, tako i onog koji postoji samo u našoj mašti: sećanja, maštanja i planova za budućnost. Zanima me ono što David Chalmers naziva „teškim problemom svesti“ — kako moždana aktivnost dovodi do svesnih, subjektivnih iskustava. Posmatranje mozga dok percipira ili stvara mentalne slike može nam dati važne uvide u neuronske funkcije koje stoje iza svesti.

Kako istražujemo mentalne slike

U laboratoriji koristimo fMRI skener kako bismo pratili aktivnost mozga u realnom vremenu. Tražimo od ispitanika da, na primer, pogledaju sliku jabuke, a potom zatvore oči i zamisle istu jabuku. Time uočavamo sličnosti i razlike između percepcije spoljnog sveta i generisane mentalne slike — ali i otkrivamo podskup ljudi koji uopšte ne stvaraju vizuelne slike.

Šta je aphantazija?

Otprilike 3% populacije ima aphantaziju — odsustvo tzv. "umnog oka". Kada ti ljudi zatvore oči i pokušaju da zamisle jabuku, vizuelna slika ne nastaje, iako mogu dozvati druge senzacije kao što su miris, ukus ili osećaj u ruci. Većina ljudi s aphantazijom to ne zna dok im to neko ne objasni.

Mogu li psihodelici promeniti to stanje?

U poslednjih nekoliko godina pojavili su se anegdotski i kakav-takav naučni dokazi da psihodelici ponekad omogućavaju ljudima s aphantazijom da dožive mentalne slike. Dva studija slučaja su naročito zapažena:

• 2018., Brazil: 39-godišnji muškarac koji se samodijagnostikovao s aphantazijom opisao je da mu je ajahuaska omogućila da prvi put vidi vizuelne slike, uključujući jasnu sliku svog otuđenog oca, a efekti su se delimično održali i nakon iskustva.
• 2023., Univerzitet u Lionu: 34-godišnja žena s aphantazijom iskazala je da su psilocibinske pečurke prvi put izazvale slike u njenom umu; efekat je trajao mesecima, ali je vremenom slabio.

Osim studija slučaja, postoje i mnogi onlajn izveštaji u kojima korisnici navode slična iskustva nakon upotrebe psilocibina, LSD-a, ketamina ili ajahuaske.

Mogući mehanizmi

Postoje nekoliko teorija koje pokušavaju objasniti ovaj fenomen. Najverovatnije je da psihodelici menjaju signalizaciju i funkcionalnu povezanost u mozgu, poboljšavajući komunikaciju između vizuelne kore, memorije i izvršnih centara. To bi moglo omogućiti aphantasičnom mozgu da po prvi put generiše vizuelne predstave. Druga mogućnost je da iskustvo same psihoaktivne supstance nauči korisnika šta su mentalne slike i kako ih svesno prizvati nakon tripa.

Zašto su potrebna kontrolisana istraživanja

Da bismo razumeli fiziološke mehanizme, potrebno je sprovesti kontrolisana, randomizovana ispitivanja koja uključuju fMRI pre, tokom i nakon doziranja. Takvi eksperimenti bi omogućili direktno poređenje istog mozga bez i sa vizuelnim iskustvom, što bi pomoglo da se identifikuju neuronski procesi neophodni za pojavu mentalnih slika — i doprinelo razumevanju "teškog problema" svesti.

Etika i bezbednost

Ipak, postoji niz etičkih i bezbednosnih prepreka. Za osobu koja nikada nije imala vizuelnu imaginaciju, naglo pojavljivanje slika može biti dezorijentišuće ili traumatično. Postoji rizik od mešanja stvarnih sećanja i maštarija što može dovesti do lažnih sećanja. Takođe su potrebna finansijska sredstva i strogi protokoli kako bi se smanjili medicinski i psihološki rizici.

Završne napomene

Moji kolege i ja pristupamo ovoj tematici pažljivo jer dobra nauka mora biti etička i promišljena. Ipak, rezultati budućih kontrolisanih studija mogli bi značajno doprineti razumevanju kako se vizuelna svest formira i ponuditi nove mogućnosti ljudima koji žele da razviju mentalne slike.

Autor: Thomas Pace, PhD — predavač u postdiplomskim programima Mentalnog Zdravlja i Neuroznanosti i istraživač u programu Healthy Brain Ageing na Thompson Institute. Specijalizovan je za multimodalno neuroimaging, metakogniciju, mentalne slike i smanjenje rizika od demencije.