Tim sa Univerziteta Virginia pod vođstvom Marine Weiler izveo je kontrolisani eksperiment sa 21 iskusnim praktikantom izlaska iz tela (OBE). Nijedan učesnik nije tačno identificirao skrivenu sliku iz skupa od 100 objekata; AI analiza pokazala je rezultate na nivou pogađanja. Dvoje učesnika nezavisno je prijavilo tačne detalje o aktivnostima istraživača u drugoj sobi — nalaz koji autori smatraju intrigantnim, ali anegdotskim i zahtevnim za dalju proveru.
Eksperiment O Izlasku Iz Tela: Nijedan Učesnik Nije Prepoznao Sliku — Dvoje Je Videlo Neobjašnjive Detalje
(Lindy Pfaff/Cavan Images/Getty Images)
Postoje ljudi koji tvrde da mogu napustiti svoje telo — ne u prenesenom značenju, već doslovno, tako što im se svest odvaja od fizičkog tela i posmatra svet iz druge tačke. Takva iskustva, poznata kao izlazak iz tela (out-of-body experience, OBE), dugo su predmet duhovnih i ezoteričnih izveštaja, ali su retko podvrgnuta strogim kontrolisanim testovima.
Kako je eksperiment bio postavljen
Tim Marina Weiler sa Univerziteta Virginia izveo je kontrolisani, "blinded" eksperiment sa 21 iskusnim praktikantom OBE. Protokol je uključivao tri odvojene prostorije: u Prvoj sobi bio je učesnik priključen na EEG i ostavljen da 60–90 minuta pokušava da „vidi“ cilj; u Drugoj sobi nalazili su se istraživači; u Trećoj sobi bio je laptop koji je prikazivao jednu nasumično odabranu sliku iz skupa od 100 mogućih, ekran okrenut prema zidu.
YouTube Thumbnail
Da bi se izbegle nesigurne interpretacije ili subtile naznake, čak ni istraživači koji su ostali u kome objektu nisu znali koja je slika prikazana — jedan član tima pokrenuo je program za randomizaciju, okrenuo računar zidom i napustio prostor pre nego što je slika postala vidljiva. Prava meta ostala je nepoznata svima do kasnije analize.
Rezultati i analiza
Samo 13 od 21 učesnika prijavilo je impresije koje su, prema njima, bile povezane sa ciljem; od tih 13, osam je reklo da je doživelo klasični OBE, dok je pet opisalo više internu "mentalnu sliku" bez osećaja napuštanja tela.
An illustration titledLeaving the Body, dated 1965 and associated with the writings of Lobsang Rampa. (Unknown author/Wikimedia Commons, CC0)
Istraživači su tražili od učesnika da detaljno opišu ono što su videli. Da bi izbacili subjektivnu ocenu ljudskog suda, tim je upotrebio algoritam za upoređivanje (AI) koji je svaki opis poređivao sa opisima svih 100 mogućih slika i rangirao podudarnosti. Kada je sistem dobio tačne, precizne opise slika, lako ih je prepoznao; međutim, opisi učesnika rezultovali su rangovima od 16. do 92., tj. ukupno su bili na nivou pogađanja.
Neobični, ali anegdotski nalazi
Iako nijedan učesnik nije uspeo da identifikuje sliku u Trećoj sobi, dva nezavisna učesnika prijavila su impresije o aktivnostima u Drugoj sobi — gde su se nalazili istraživači. "Participant 7" opisao je jednog istraživača levo za računarom, a drugog u udaljenom uglu kako čita; taj raspored se nije poklapao sa njihovim uobičajenim pozicijama, ali se upravo tako dogodio tokom te sesije. "Participant 13" nezavisno je opisao obrnute pozicije — i taj opis je takođe odgovarao stvarnom rasporedu u toj sesiji.
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
Takva spontana opažanja deluju intrigantno, ali istraživači ih smatraju anegdotama jer nisu bila deo predodređenih ciljeva, nisu podložila statističkoj obradi i mogle su nastati slučajno ili drugim objašnjenjima (npr. zvukovi, pogađanje, pamćenje prethodnih sesija).
„Neočekivani nalazi otvaraju potencijalno novu i korisnu smernicu, ali moraju se proaktivno testirati pod striktno kontrolisanim uslovima pre nego što možemo izvući zaključke.“ — Marina Weiler
Autori takođe podsećaju na sličan slučaj iz 1960-ih sa Robertom Monroeom: Monroe nije identifikovao skrivenu metu, ali je prijavio prisustvo nepoznatog muškarca pored tehničara — muškarac je zaista bio tamo, iako su istraživači tvrdili da dokazi ostaju neubedljivi.
Šta to znači za istraživanje OBE?
Studija potvrđuje da, prema trenutnim strogo kontrolisanim protokolima, nema dokaza da učesnici percipiraju statične, skriveno prikazane slike u drugoj sobi. Ipak, neočekivane tvrdnje o opažanju aktivnosti u neposrednijoj okolini istraživača ukazuju na to da bi ciljevi i metode testiranja mogli biti neprikladni — možda statične slike nisu dovoljno „sugestivne" ili relevantne za ono što ljudi doživljavaju tokom OBE.
Autori pozivaju na nove, kreativne i rigorozne protokole koji će bolje odgovarati prirodi subjektivnih iskustava i omogućiti jasnije zaključke o tome šta podrazumevamo pod "realnim" iskustvom svesti.
Objavljeno u: Explore.
Pomozite nam da budemo bolji.
