JWST je otkrio kompleks TGSSJ1530+1049 koji se sastoji od najmanje šest galaksija na crvenom pomeraju z = 4,0 (~12 milijardi godina unazad). Sistem je gust protoklaster u kojem se galaksije brzo stapaju i u centru već deluje aktivna supermasivna crna rupa sa radio-lobusima i hotspotovima. Srednja zvezdana masa je reda stotina milijardi Sunčevih masa, a stopa formiranja zvezda iznosi oko 70–163 Sunčevih masa godišnje.
JWST Otkriva Šest Galaksija Koje Se Spajaju U Buduću Gigantsku Galaksiju
The JWST image of six galaxies in the process of merging in the early universe. . | Credit: NASA/ESA/CSA
James Webb svemirski teleskop (JWST) otkrio je zapanjujući kompleks najmanje šest galaksija koje se u ranom univerzumu sudaraju i stapaju u ono što će verovatno postati jedna od najmasivnijih galaksija u kosmosu. Ovaj sistem, označen kao TGSSJ1530+1049, nalazi se na crvenom pomeraju z = 4,0 — odnosno posmatramo ga kakav je bio pre približno 12 milijardi godina (oko 1,8 milijardi godina nakon Velikog praska).
Šta je primećeno
Umesto jedne galaksije, NIRCam kamere JWST-a otkrile su čitav aglomerat najmanje šest mutnih objekata koji deluju kao gust skup masivnih galaksija u brzom procesu spajanja. Radio-posmatranja su, pre prvog JWST-upućivanja, ukazala na aktivan izvor — supermasivnu crnu rupu — što je motivisalo detaljnija zapažanja.
„Ono što je posebno jeste to što možemo pratiti i formiranje džinovske galaksije i rast crne rupe u njenom centru“, rekao je Huub Röttgering iz Leiden Observatory.
Radio-znaci aktivnog jezgra
Evropska VLBI mreža (EVN) i britanska e-MERLIN mreža snimile su radio lobuse i hotspotove sa rezolucijom reda 100 milisekundnih luka, tipične za mlazove aktivne galaktičke jezgre (AGN). To potvrđuje prisustvo supermasivne crne rupe koju napaja akrecija materije; istovremeno, mlaz još ne dopire do svih članova sistema, što sugeriše relativno mlad AGN.
Fizičke karakteristike sistema
Šest galaksija u TGSSJ1530+1049 zauzima zapreminu od samo nekoliko desetina hiljada svetlosnih godina — manju od naše Mlečne Staze — ali u toj ograničenoj zapremini nalazi se ogroman broj zvezda, procenjen na stotine milijardi Sunčevih masa. Stopa formiranja zvezda kreće se između ~70 i 163 Sunčevih masa godišnje, što je znatno intenzivnija aktivnost od one u današnjoj Mlečnoj Stazi.
Astronomi sistem smatraju primerom protoklastra — ranog, gustog sakupljališta materije koje će vremenom postati centar većeg jata galaksija. Serija brzih spajanja verovatno će rezultovati formiranjem tzv. "brightest cluster galaxy" — izuzetno masivne eliptične galaksije koja zauzima središte budućeg jata.
Zašto je ovo važno
Ovo otkriće pruža retku priliku da se u isto vreme posmatraju rani stadijumi rasta supermasivne crne rupe i simultano formiranje masivne galaksije iz više komponenti. Takvi primeri pomažu da se razjasni kako su najveće galaksije, jata i centralne crne rupe u današnjem univerzumu nastajali u prvih nekoliko milijardi godina kosmičke istorije.
Izvori: JWST posmatranja opisana su u The Open Journal of Astrophysics, dok su radio-podaci objavljeni u Astronomy & Astrophysics.
Pomozite nam da budemo bolji.
