Ruski nacionalisti pojačavaju pritisak na Kremlj nakon niza ukrajinskih udara dronovima koji su ciljali Moskvu, Sankt Peterburg i Krim. Glasovi za prekid pregovora sa SAD i za oštriji vojni odgovor postali su snažniji, uključujući i pozive na mobilizaciju i čak razmatranje taktičkog nuklearnog oružja. Kremlj za sada odbija potpuni zaokret i nastavlja diplomatske kanale, dok Putin ističe blizinu zauzimanja Kostjantynivke u Donbasu.
Rastu pritisci ruskih 'sokolova': traže eskalaciju, prekid pregovora sa SAD i oštar odgovor na ukrajinske udare
Russian President Vladimir Putin arrives for a wreath-laying ceremony marking the 85th anniversary of the Nazi German invasion into the Soviet Union in World War II, on the Remembrance and Sorrow Day at the Tomb of the Unknown Soldier by the Kremlin wall in Moscow, Russia June 22, 2026. Alexander Zemlianichenko/Pool via REUTERS
Raste bes među ruskim nacionalistima zbog sve češćih i dubljih ukrajinskih udara dronovima, ali i zbog uverenja da SAD nisu ispunile očekivanja o posredovanju u miru — pa sada ti glasovi pritiskaju predsednika Vladimira Putina da odustane od diplomatije i pređe u snažniju eskalaciju.
Pozivi za oštrijim merama nisu novi: nacionalistički komentatori i pojedini uticajni akteri već dugo traže potpunu mobilizaciju, udare po administrativnom centru Kijeva, čak i atentat na predsednika Volodimira Zelenskog, kao i gađanje evropskih fabrika dronova. Neki ekstremniji glasovi spominju i razmatranje upotrebe taktičkog nuklearnog oružja.
Međutim, ovogodišnji duboki udari Ukrajine — uključujući napade na mete u Moskvi, Sankt Peterburgu i na Krimu, kao i incidentе koje je Rusija opisala kao napade na putničke autobuse — pojačali su i zaoštrili zahteve za oštrijim akcijama.
Zvuci radikalizacije i šira debata
Analitičari ocenjuju da zaoštrena retorika odražava rastuću zabrinutost zbog dometa i efekta ukrajinskih napada dronovima, ali i dublju debatu o tome kako Rusija, sa velikom teritorijom, može da brani ključne ciljeve dok nastavlja ratne ciljeve koje je postavila od početka invazije 2022. godine.
„Šta još treba da se dogodi pre nego što počnemo da se borimo zaista? Rat znači pobedu po svaku cenu. Ukrajinci su u ratu, pa se bore svime što imaju“, rekao je nacionalistički tajkun Konstantin Malofejev nakon napada koji je zapalio rafineriju u Moskvi.
On je, kako navode mediji, dodao pitanje zašto Rusija ne koristi nuklearno oružje «koje su naši preci razvili i nagomilali upravo za takve svrhe». Takvi stavovi pogoršavaju tenzije u javnom diskursu i podstiču zahteve za radikalnijim koracima.
Pozivi da se prekinu pregovori
Neki nacionalistički komentatori savetuju Moskvu da primeni vojne i diplomatske taktike koje povezuju sa delovanjem Irana protiv SAD. Blog Obsessed By War, koji navodno ima više od 650.000 pratilaca, pozvao je na pretvaranje velikih ukrajinskih gradova u neprimerena mesta za život bombardovanjem. Drugi govore da je vreme da se odbace američki posredovani mirovni pregovori i krene u uništenje ukrajinske državnosti.
„Početak sistematskih vazdušnih napada na Moskvu od (ukrajinske) hunte bio bi nemoguć bez zelenog svetla iz Vašingtona... Zato nemamo izbora — ili ćemo nadvladati Trumpa, ili će on nas“, kazao je na Telegramu poznati nacionalistički bloger Yuri Baranchik.
Izvori bliski Kremlju kažu da Putin može da toleriše takvu retoriku unutar strogo kontrolisanog sistema kojim upravlja više od dve decenije, ali analitičari upozoravaju da takve izjave i dalje mogu da otežaju donošenje odluka jer raspiruju javno mnjenje i podižu očekivanja za širi vojni odgovor.
Kremlj za sada odbija potpuni zaokret
Do sada se Kremlj nije povodio za najekstremnijim zahtevima «sokolova». Iako su neki visoki zvaničnici izjavili da su razgovori sa SAD «ozbiljno zapali u ćorsokak» i optužili Vašington za neispunjavanje predloga iz prethodnih kontakata, vlasti u Moskvi nisu javno podržale najradikalnije pozive na uništenje ili nuklearni udar.
U aprilu je Ministarstvo odbrane objavilo adrese fabrika u više evropskih zemalja za koje tvrdi da proizvode dronove za Ukrajinu — što je protumačeno kao upozorenje da bi takve lokacije mogle postati mete. Rusko ministarstvo spoljnih poslova najavilo je prošlog meseca «sistematske udare» na vojne ciljeve u Kijevu, nakon čega su usledili intenzivniji vazdušni napadi, od kojih je jedan oštetio manastir star oko 1.000 godina u Kijevu.
Za sada Putin održava kurs. Na obraćanju diplomcima vojne akademije izjavio je da su ruske snage blizu zauzimanja Kostjantynivke na istoku Ukrajine, kao deo operacija u Donbasu, i ocenio da su političke snage u Evropi koje zagovaraju normalizaciju odnosa sa Rusijom u porastu.
„Oni koji žele da obnove normalne odnose sa nama, da zaustave ovaj beskrajni pogon za strateškim porazom Rusije, u usponu su... Na kraju će se sve srediti“, rekao je Putin.
Ovaj tekst zasniva se na izveštaju Reutersa (reporter Andrew Osborn). Uređivanje: Ros Russell.
Pomozite nam da budemo bolji.
