Pronađena olupina I-52: Da li se 2,2 tone zlata i dalje kriju na dnu Atlantskog okeana?

Posle potonuća japanske podmornice I-52 tokom Drugog svetskog rata, decenijama je trajala potraga za njenom olupinom i misterioznim teretom — među kojim se nalazilo oko 2,2 tone zlatnih poluga. Godine posvećenog istraživanja i nekoliko ekspedicija otkrili su tragove vrednog tereta, ali same poluge još nisu izvučene iz morskih dubina.

Putovanje i sudbonosni susret

Podmornica I-52 (I Gō Dai Gojūni Sensuikan), poznata i pod kodnim imenom Momi, isplovila je iz Kure u Japanu 10. marta 1944. s ciljem dostavljanja vrednog tereta nacističkoj Nemačkoj u okupiranu Francusku. Na brodu su bile približno 2,2 tone zlatnih poluga – plaćanje za tehnologiju – kao i velike količine volframa, molibdena, opijuma, kofeina, kinina, sirove gume i kalaja.

Američka obaveštajna služba, zahvaljujući otkrivenim i dešifrovanim porukama, znala je za rutu podmornice. Avio-grupa sa nosačem USS Bogue presrela je I-52 u srednjem Atlantiku. Torpedni bombarder Grumman TBF Avenger, pod komandom poručnika komandanta Jesse D. Taylora, ispalio je torpedo nakon što je sonobuoy registrovao zvuk propelera.

„Verovatno smo bili u vazduhu oko sat do sat i po kada je Ed Whitlock, radio-operater, javio preko interkoma da ima blip na radaru; oni su se pribiližili, mi smo bacili padobranske baklje i otkrili je… Išao si da radiš svoj posao — da potopiš podmornicu ako je nađeš.“ — Jesse D. Taylor

Dokazi potonuća i očuvani ostaci

Nakon eksplozije i potonuća, razarač USS Janssen pronašao je plutajuće ostatke: komadiće svile, jednu sandalu, tone gume i ljudske ostatke. Zlato nije bilo među pronađenim predmetima i olupina je dugo bila smatrana izgubljenom.

Paul Tidwell i decenije istrage

Paul Tidwell, veteran iz Vijetnamskog rata, kasnije istoričar i sertifikovani spasilački ronioc, proveo je decenije pretražujući arhive (Library of Congress, Nacionalne arhive, pomorski muzeji) i deklasifikovane obaveštajne dokumente. Njegov rad je pokazao da je olupina verovatno položena približno na pola puta između Barbadosa i Zelenortskih ostrva (Cape Verde).

Do 1995. Tidwell je skupio finansijska sredstva za ekspediciju. Nakon početnih neuspeha i korekcije navigacionih podataka uz pomoć kompanije Nauticos i Davida Jourdana, olupina je konačno locirana 2. maja 1995. na dubini od oko 17.000 stopa (≈3 milje).

Potraga na velikim dubinama: Mir submersibili i otkrića

Tri godine kasnije, na brodu R/V Akademik Mstislav Keldysh opremljenom Mir submersibilima, istraživači su zaronili do olupine. Iako je eksplozija oštetila deo trupa, podmornica je bila prepoznatljiva, a drvena oplata delimično očuvana. Tokom pretrage izvučeni su metalni sanduk pun opijuma, blokovi kalaja i detektovani su hemijski tragovi zlata u sedimentu pored olupine.

Mesto je proglašeno ratnim grobljem: pronađeni su i ljudski ostaci te lični predmeti koji podsećaju na tragičnost događaja.

Neiscrpna potraga

Tidwell, danas vlasnik kompanije za oporavak olupina Au Holdings, izjavio je da želi da istraži unutrašnjost podmornice, snimi je i vrati lične predmete porodicama poginulih. Mnogi delovi olupine ostaju nepristupačni i veruje se da upravo oni mogu skrivati neotkrivene zlatne poluge.

Uprkos dokazima o prisustvu vrednog tereta, same zlatne poluge od oko 2,2 tone do danas nisu izvađene. Mogućnost budućih ekspedicija i napredak tehnologije održavaju nadu da bi deo ili celo blago moglo jednom biti iskorišćeno za istraživanje i povratak predmeta.

Za kraj

Priča o I-52 spaja ratnu istoriju, špijunažu, pomorsku arheologiju i potrage za blagom. Dok tragovi još postoje, nakon više od sedam decenija ostat će pitanje da li su zlatne poluge zauvek ostale u tami ili ih čeka spas na svetlu dana.