Evropski toplotni talasi otkrivaju slabe tačke u elektroenergetskim sistemima: rastuća potražnja za hlađenjem se poklopila sa smanjenom efikasnošću proizvodnje i problemima hlađenja termo i nuklearnih elektrana. U Francuskoj je reaktor u elektrani Golfech privremeno isključen jer je reka za hlađenje postala pretopla, dok je druga jedinica bila na održavanju. Potrebne su brze prilagodbe u planiranju održavanja, povećanje kapaciteta i jača prekogranična koordinacija.
Evropski toplotni talas stavlja energetske mreže pod „trostruki pritisak“ — reke previše tople za hlađenje elektrana
Photo Credit: iStock
Opasan rani letnji toplotni talas u Evropi pokazuje više od neuobičajeno visokih temperatura: otkriva rastuću ranjivost energetskih sistema regiona. Kako temperature rastu, mreže osećaju dvostruki udar — veća potražnja za hlađenjem i smanjena efikasnost proizvodnje i prenosa struje — dok ponekad i sama infrastruktura postaje nedostupna zbog nedostatka hladne vode.
Primer: Golfech — kada reka postane pretopla
Najkonkretniji primer dogodio se na jugu Francuske, kod nuklearne elektrane Golfech, gde je jedan reaktor morao da bude privremeno isključen jer je reka koja obezbeđuje rashladnu vodu postala pretopla, izvestio je Technology Review. Situacija je pogoršana jer je druga jedinica već bila van mreže zbog planiranog održavanja i dopunjavanja gorivom, što je dodatno smanjilo raspoloživu snagu upravo kada potražnja raste.
Zašto je problem širi od jednog incidenta
Klima-uređaji su i dalje znatno ređi u Evropi nego u SAD: otprilike 20% domaćinstava u Evropi ima klima-uređaj, naspram skoro 90% u SAD. U pojedinim zemljama procenti su znatno niži — oko 5% u Ujedinjenom Kraljevstvu i približno 3% u Nemačkoj. Međutim, ukoliko se upotreba klimatizacije poveća, Europa bi mogla početi da doživljava letnje vrhunce potrošnje slične američkim, sa većim rizikom od isključenja i pada napona (blackout/brownout).
Električne mreže bivaju pogođene s tri strane: potražnja raste (više hlađenja), efikasnost proizvodnje i prenosa opada pri visokim temperaturama, i neke termo i nuklearne elektrane moraju da smanje ili obustave rad jer rashladna voda postaje pretopla ili je nedovoljna.
"Glavni pritisak dolazi od trostrukog stiska: potražnja za hlađenjem naglo raste, dok elektrane i mreže postaju manje efikasne, a neke termo i nuklearne elektrane moraju da smanje proizvodnju zato što je rashladna voda pretopla ili je nema dovoljno," izjavio je Simone Tagliapietra, viši saradnik u Bruegelu.
Šta treba promeniti u planiranju
Tradicionalno, evropske mreže su planirale najveću potrošnju zimi, zbog električnog grejanja, pa se planirani radovi i održavanja često obavljaju u proleće i leto. Kako su letnja i rani letnji talasi sve učestaliji i intenzivniji, te prakse treba prilagoditi: pomeriti rokove održavanja, povećati letnje rezerve kapaciteta i ubrzati proširenje proizvodnje.
Pored toga, potrebno je ojačati prenosnu infrastrukturu kako bi se struja brzo preusmeravala tamo gde je najpotrebnija tokom regionalnih talasa vrućine, kao i poboljšati prekograničnu koordinaciju — države se često oslanjaju jedne na druge kada potražnja naglo skoči.
Zaključak: Izazov evropske mreže više nije teorijski. Povećanje rashlađivanja domaćinstava, promena obrazaca potrošnje i ograničenja hlađenja kod termo i nuklearnih postrojenja znače da operatori moraju brzo da prilagode planove, rezervne kapacitete i infrastrukturu kako bi smanjili rizik od prekida u snabdevanju.
Pomozite nam da budemo bolji.
