Veliki hadronski sudarač (LHC) pri CERN-u ulazi u četvorogodišnju modernizaciju poznatu kao High-Luminosity LHC, koja će povećati broj i kvalitet sudara čestica. Oko dva kilometra od 27 km prstena biće obnovljeno uz ugradnju snažnijih magneta, naprednih detektora i novih superprovodnika. Cilj je pre svega potraga za česticama tamne materije i izvođenje preciznijih merenja koja mogu osporiti postojeće teorije. Ukupna investicija iznosi oko 1,2 milijarde švajcarskih franaka.
CERN Pokreće Veliku Nadogradnju LHC-a: Četiri Godine Radova i 1,2 Mlrd CHF Za Potragu Za Tamnom Materijom
A chain of Large Hadron Collider (LHC) dipole magnets is pictured inside the accelerator tunnel at Point 1 (ATLAS). (is associated with: «CERN shuts for major performance upgrade in bid to find new particles») Hertzog, Samuel Joseph/CERN/dpa
Najmoćniji sudarač čestica na svetu, Veliki hadronski sudarač (LHC) pri Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja (CERN), ulazi u opsežnu modernizaciju koja će mu povećati performanse i kapacitet za otkrivanje retkih pojava.
Šta se menja?
Sa nadogradnjom poznatom kao High-Luminosity LHC (HL-LHC), cilj je da se poveća broj i kvalitet sudara čestica — pre svega kroz rast luminoziteta, tj. broja sudara u jedinici vremena — kako bi eksperimenti mogli da zabeleže mnogo više retkih događaja bez povećanja maksimalne energije sudara.
Radovi počinju u ponedeljak, 29. juna, a predviđa se da će trajati oko četiri godine. Otprilike dva kilometra od ukupno 27 kilometara prstena biće potpuno obnovljena: biće ugrađeni snažniji magneti, napredniji detektori i primenjeni novi superprovodnici koji omogućavaju intenzivnije fokusiranje protonskih snopova.
Zašto je to važno?
Povećani broj sudara omogućava fizičarima da prikupe 'milione kvalitetnih snimaka' sudara — što znači da mogu da otkriju retke procese i, potencijalno, nove čestice koje do sada nisu bile vidljive. Jedan od glavnih ciljeva je potraga za česticama tamne materije, čiji su tragovi do sada izostali, ali koje bi mogle objasniti veliki deo mase univerzuma.
"Ovo će usmeriti buduće projekte," rekao je vođa projekta Markus Zerlauth. "Teorija kaže da čestice tamne materije mogu biti mnogo teže od poznatih čestica — to znači da je potrebno više sudara ili više energije da bismo ih uočili."
Fizičarka Nedaa-Alexandra Asbah iz CERN-a navela je analogiju sa fotografijom: "Možete to zamisliti kao zamenu kamere u srcu detektora verzijom sa znatno finijim pikselima. Ako napravite milione visokokvalitetnih snimaka, počinjete da uočavate detalje koji su ranije bili nevidljivi."
Sudari protona u LHC-u stvaraju uslove slične onima u milisekundama nakon Velikog praska, pa precizna merenja procesa koji nastaju omogućavaju naučnicima da bolje razumeju poreklo materije i testiraju postojeće teorije fizike čestica.
Troškovi i rokovi
Modernizacija je planirana da traje četiri godine, a ukupni troškovi, uključujući pripremne radove, iznose oko 1,2 milijarde švajcarskih franaka (približno 1,4 milijarde dolara). Prema rečima Marka Zerlautha, uprkos izazovima poput pandemije i rata u Ukrajini, to je oko 16% iznad originalnog plana iz 2016. godine.
Ova nadogradnja ne garantuje pronalazak novih čestica, ali značajno povećava šanse i daje naučnicima preciznije instrumente za testiranje osnovnih principa fizike.
Pomozite nam da budemo bolji.
