Analitičari upozoravaju da haos u javnim finansijama izazvan dugotrajnim ratom u Ukrajini stvara temelje za dugoročno slabljenje Putinovog režima. Kremlj je praktično napustio fiskalnu disciplinu — parlament je dao Ministarstvu finansija široka ovlašćenja bez formalnog budžeta, dok je deficit do maja porastao na 2,6% BDP‑a (~83 milijarde USD). Istovremeno, vojne žrtve, dalekometni dronovi, nestašice goriva i viralni apel ruskog veterana pojačavaju unutrašnje tenzije.
Haos ratnih troškova i nestašice goriva: Kako rat u Ukrajini može poljuljati Putinov režim
Black smoke rises from the refinery where a fire broke out following a strike as firefighting efforts continue in Moscow, Russia on June 18, 2026.
Vladimir Putin i dalje drži čvrstu kontrolu nad režimom, ali stručnjaci upozoravaju da finansijski haos izazvan petogodišnjim ratom u Ukrajini već stvara dugoročne slabosti koje bi mogle erodirati njegovu vlast.
Fiskalni zaokret i rast deficita
Alexandra Prokopenko, bivša savetnica Ruske centralne banke i sada saradnica u Carnegie Russia Eurasia Centeru, u komentaru za Financial Times ukazuje da je Kremlj praktično odustao od fiskalne discipline. Ruski parlament je nedavno dao Ministarstvu finansija široka ovlašćenja da troši i zadužuje se iznad zakonskog limita bez formalnog budžeta ili eksplicitnog zakonodavnog odobrenja.
Do maja je budžetski deficit porastao na oko 2,6% BDP‑a, što analitičari ocenjuju kao približno 83 milijarde dolara i više je nego dvostruko od predviđenog nivoa za 2025. Istovremeno, državne rezerve i suvereni fond znače su značajno smanjeni u odnosu na stanje pre rata.
Vojni pritisak i posledice kod kuće
Ukrajinske snage ove godine beleže značajne pomake zahvaljujući naprednim dronovima i novim taktikama, što je dovelo ne samo do povratka teritorije već i do udara duboko na rusku infrastrukturu — uključujući ciljanje rafinerija i delova odbrambene industrije u Sankt Peterburgu i Moskvi.
To se odražava i na ekonomiju: kompanije su same morale da investiraju više od milijardu dolara u improvizovanu zaštitu od dronova, a država im ne refundira te troškove. Istovremeno, velike borbene gubitke prati rast isplata za poginule i sve raširenije nestašice goriva koje izazivaju duge redove i povremene tuče na pumpama.
"Ugažena autokracija prepisuje fiskalna pravila u hodu, isključuje parlament iz procesa i neće priznati opasnosti koje ne može da kontroliše," napisala je Prokopenko. "Režim održavan na takav način vodi ka siromašnijoj, besnijoj zemlji i finansijskom sistemu van kontrole."
Unutrašnje tenzije i viralni apel
Rastuće nezadovoljstvo i brutalnost sukoba ogleda se i u porukama ruskih vojnih blogera. Jedan od njih, ratni veteran koji se predstavlja kao Aleksandr Lunin, objavio je video u kojem tvrdi da postoje mučenja i nasilje nad vojnicima, zatraživši javni susret s Putinom i upozorivši da armija može okrenuti oružje protiv Kremla. Kasnije je ublažio i precizirao svoj stav, rekavši da bi bilo kakva pobuna bila tiha i ne bi se javno najavljivala.
Video je bio dovoljno rasprostranjen da je čak i Kremlj bio prinuđen da potvrdi da su svestan takvog apela.
Širi rizici i mogući razvoj događaja
Peter Frankopan sa Univerziteta u Oksfordu upozorava da revolucija u Rusiji ne izgleda verovatna, ali da produžena ekonomska kriza i nezadovoljstvo mogu ubediti frakcije unutar režima da traže "novi početak". Takvi unutrašnji rascepi mogu učiniti Putina opasnijim dok bude pokušavao da očuva vlast, što povećava rizik od daljeg zaoštravanja sukoba u Ukrajini i potencijalne destabilizacije u regionu.
Izvor: Prvobitno objavljeno na Fortune.com, uz citate iz Financial Times i Foreign Policy.
Pomozite nam da budemo bolji.
