Ankete pokazuju blagi pad podrške Vladimiru Putinu dok rat u Ukrajini ulazi u petu godinu, uz rast „umora od rata“ zbog dron-napada i nestašica goriva. VTsIOM je zabeležio podršku od 66,9% (24.–30. avgust), dok Levada centar ukazuje da 59% građana preferira mirovne pregovore. Više od 43.300 ukrajinskih dronova navodno je presretnuto u periodu jun–avgust, a politički pritisak raste pred parlamentarne izbore 18.–20. septembra.
Podrška Putinu Blago Opada Dok Umor Od Rata Raste — Dronovi, Nestašice Goriva I Pritisak Pred Izbore
Russia's President Vladimir Putin (Peter KOVALEV / POOL / AFP via Getty Images)
Podrška predsedniku Vladimiru Putinu blago je opala dok sukob u Ukrajini ulazi u svoju petu godinu, a sve izraženiji „umor od rata“ primećuje se u ispitivanjima javnog mnjenja. Anketni podaci ukazuju na rast nezadovoljstva usled napada dronovima, problema sa snabdevanjem gorivom i neizvesnosti oko perspektive pregovora o miru.
Ankete i glavni nalazi
Državni Ruski centar za istraživanje javnog mnjenja (VTsIOM) objavio je da je 66,9% ispitanika u anketi sprovedenoj od 24. do 30. avgusta izrazilo podršku Putinovom radu, što je pad od 0,8 procentnih poena u odnosu na prethodnu nedelju. Poverenje u Putina izmereno je na 72,2% (porast za 0,2 p.p.). Nacionalna anketa obuhvatila je 1.600 odraslih ispitanika putem telefonskih i razgovora uživo, uz marginu greške od 2,5 procentna poena.
Nezavisni Levada centar u istraživanju sprovedenom od 18. do 28. avgusta naveo je da 59% građana favorizuje pomeranje ka mirovnim pregovorima, dok 31% podržava nastavak vojnih operacija. Rekordnih 55% ispitanika očekuje da će se sukobi nastaviti još više od godinu dana, a 61% kaže da je rat uticao na njih ili njihove porodice.
Uticaj napada dronovima i nestašica goriva
Ukrajinska kampanja dalekometnih dronova sve češće uvodi sukob u svakodnevni život u Rusiji. Prema podacima Ministarstva odbrane Rusije koje je sastavila agencija The Associated Press, više od 43.300 ukrajinskih dronova presretnuto je iznad Rusije i ruskog okupiranog Krima u periodu od juna do avgusta — skoro šest puta više nego približno 7.700 prijavljenih u istom periodu 2025. godine.
Napadi su pogodili i ključnu infrastrukturu: rafinerije su bile meta, što je doprinelo nestašicama benzina i dugačkim redovima na pumpama. Upozorenja na dronove zatvarala su aerodrome, ometala letove i oštetila skladišta, što dodatno produbljuje svakodnevne teškoće stanovništva.
Politički kontekst i posledice
Politički pritisak raste pred parlamentarne izbore zakazane za 18.–20. septembar. Izbori se održavaju u uslovima slabe opozicione zastupljenosti: Vrhovni sud Rusije u avgustu je uklonio federalnu listu antiratne partije Jabloko sa biračkog spiska. Analitičari upozoravaju da iako raste želja za okončanjem sukoba, to ne mora nužno dovesti do velikih nemira ili promene vlasti.
„Vidimo da podrška Putinu slabi, makar marginalno... To može značiti i da pojedinci unutar Kremlja koriste anketare da pošalju poruku“, istakla je Kateryna Stepanenko iz Instituta za istraživanje rata.
Šta to znači
Podaci pokazuju da svakodnevni troškovi i bezbednosni problemi utiču na raspoloženje javnosti. Dok zvanične ankete beleže blagi pad podrške, raste i broj ljudi koji favorizuju diplomatsko rešavanje sukoba. Predstojeći izbori i unutrašnji pritisci u Kremlju biće ključni za pravac političkih odluka u narednom periodu.
Izvori: VTsIOM, Levada centar, podaci Ministarstva odbrane Rusije putem The Associated Press, Institute for the Study of War, Foundation for Defense of Democracies.
Pomozite nam da budemo bolji.
