Rusija je nakon mirovnih razgovora izvela masovne napade na Ukrajinu, lansirajući 166 dronova i 32 krstareće rakete, dok je ukrajinsko vazduhoplovstvo oborilo većinu sredstava napada. Kijev je pretrpeo žrtve i značajnu materijalnu štetu, a američki izaslanici Witkoff i Kushner nisu postigli probojni dogovor. Ukrajina je uzvratila udarima po ruskoj infrastrukturi — skladištima e-trgovine i rafinerijama — dok su novi mlazni dronovi pojačali intenzitet i učinili odbranu težom.
Masovni napadi posle mirovnih pregovora: 166 dronova i 32 rakete pogodile Ukrajinu
A plume of smoke rises behind St Andrew's Church after a Russian attack, Kyiv, Ukraine, September 8, 2026. Photo by Danylo Antoniuk/UkrinformFuture Publishing via Getty Images
Izveštaji iz Ukrajine — Dan 1658.
Oblak dima uzdizao se iza Crkve Svetog Andreja nakon ruskog napada u Kijevu, 8. septembra 2026.
Masovni napadi: Nakon posete mirovnim izaslanicima, ruske snage su tokom noći lansirale 166 dronova, 32 krstareće rakete i neodređen broj protivbrodskih i balističkih projektila, saopštili su ukrajinski izvori. Vazduhoplovstvo Ukrajine je navelo da je oborilo 142 drona, 31 krstareću raketu i dve balističke rakete.
U seriji udara na Kijev 8. i 9. septembra pogođeni su stambeni blokovi, poslovni objekti i civilna infrastruktura. Prema zvaničnim podacima, u udarima 8. septembra život je izgubilo četvoro ljudi, a tokom napada dronovima u Kijevu 9. septembra povređeno je 14 osoba, među kojima su dvoje dece.
Poseta američkih izaslanika
Američki izaslanici Steve Witkoff i Jared Kushner putovali su između Moskve i Kijeva u nastojanju da ožive zakočene mirovne pregovore. Njihovi sastanci s Vladimirom Putinom i predsednikom Volodimirom Zelenskim nisu dali probojni sporazum. Witkoff i Kushner su se sastali s Putinom više od tri sata 5. septembra, a narednog dana u Kijevu su razgovarali više od četiri sata sa Zelenskim i ukrajinskim zvaničnicima. Kushner je rekao da su izneli nove ideje, ali nijedna nije zatvorila ključne razlike, posebno oko statusa Donbasa.
Taktičke promene i logistički udari
Ukrajina je proširila ciljanja unutar Rusije: od sredine jula gađana su više od 25 skladišta koja pripadaju gigantima e-trgovine Wildberries i Ozon. Napadi su, po procenama, uništili oko 20 miliona kvadratnih stopa skladišnog prostora i naneli više od 10 milijardi dolara štete infrastrukturi i robi, uz dodatnih približno 12 milijardi dolara potencijalno izgubljene prodaje.
KYIV, UKRAINE - SEPTEMBER 6: U.S. Special Envoys for Peace Missions Steve Witkoff (L) and Jared Kushner (C), and President of Ukraine Volodymyr Zelenskyy (R) attend a joint press conference after the talks on September 6, 2026 in Kyiv, Ukraine. (Photo by Yan Dobronosov/Global Images Ukraine via Getty Images)
U prvoj polovini godine Ukrajina je pogodila ruske rafinerije najmanje 194 puta — što predstavlja jedanaestostruki porast u odnosu na 2025. Kao odmazdu, Rusija je pojačala napade na ukrajinske luke na Crnom moru balističkim raketama, što je u velikoj meri zaustavilo izvoz žitarica. Ministarstvo poljoprivrede je zbog toga snizilo prognozu izvoza za narednu marketing sezonu za oko 12%, na 38–40 miliona tona.
Ukrajinske akcije su uključivale i napade morskih dronova na lučke terminale u Novorosijsku, dok su ruski napadi gađali i civilne objekte: početkom avgusta dva mlazna drona su zapalila skladište izdavača Ranok i distributivni centar KnyhoLand u Harkovu, uništivši oko 8 miliona knjiga — približno četvrtinu ukrajinske godišnje štampane produkcije.
Nova era dronova
Veliki deo porasta intenziteta napada objašnjava uvođenje mlaznih dronova koje je ukrajinska vojna obaveštajna služba prvi put detektovala prošlog septembra. Rusija zamenjuje starije, propelerske Šahede novim mlaznim modelima: ukrajinske službe su u julu evidentirale oko 1.500 mlaznih dronova, a njihov broj se udvostručio u avgustu. Novi dronovi lete dalje, više i brže — preko 370 mph (≈595 km/h) — što ih čini teškim metama za postojeće protivvazdušne sisteme.
Ukrajinska protivvazdušna odbrana je od kraja 2024. koristila i male presretačke dronove protiv Šahed-a, ali je u julu ostala bez zaliha Patriot PAC-3 presretača, jedinog sistema sposobanog da pouzdano obara balističke projektile; od 195 balističkih raketa ispaljenih tada, Ukrajina je presrela samo 29.
Posledice za civile i region
Obe strane su u poslednjih nekoliko meseci proširile spektar ciljeva koje su spremne da gađaju, što povećava rizik za civile i kritičnu infrastrukturu. Iako ukrajinski udari verovatno neće srušiti rusku ekonomiju, oni otežavaju ruskoj javnosti da ignoriše posledice rata na sopstvenoj teritoriji.
Izvor: Prvobitno objavljeno na Forbes.com. Tekst preveden i prilagođen za regionalne čitaoce.
Pomozite nam da budemo bolji.
