NASA planira seriju robotskih i logističkih misija kako bi do 2029. prenela oko 4 metričke tone tereta i postavila osnovu za stalnu bazu na Južnom polu Meseca. Program vredan oko 20 milijardi dolara predviđa napajanje solarom i nuklearnim fisionim reaktorima do 2032. Kritičari smatraju da su rokovi preambiciozni, dok Kina ubrzano jača svoje kapacitete sa ciljem ljudskog sletanja oko 2030. godine.
NASA i Kina U Trci Za Mesečevu Bazu: Solarni Paneli I Nuklearni Reaktori
Sa ambicioznim planovima za povratak ljudi na Mesec i uspostavljanje trajne prisutnosti, Sjedinjene Države i Kina pojačavaju aktivnosti na istraživanju i iskorišćavanju lunarnih resursa. NASA planira seriju robotskih misija, slepera, "skakajućih" dronova i vozila koja bi do 2029. prenela teret i postavila temelje za buduću bazu na Južnom polu Meseca.
Šta NASA planira
NASA je u martu predstavila program vredan oko 20 milijardi dolara za izgradnju stalne baze na južnom polu Meseca do 2032. godine, sa napajanjem kombinacijom solarne energije i nuklearnih, fisionih reaktora. Kao deo priprema, agencija planira do 2029. izvesti oko 25 lansiranja i isporučiti približno 4 metričke tone tereta na površinu Meseca.
Program uključuje saradnju sa privatnim kompanijama: Intuitive Machines, Astrobotic, Blue Origin i SpaceX. Planirane su misije kojima bi se testirali lunarni teren, precizna sletanja (npr. lander Endurance kompanije Blue Origin i sleper Gryphon-1 kompanije Astrobotic), kao i logistička vozila za prenos opreme, komunikaciju i naučne instrumente.
Kome je skeptičan vremenski okvir
Mnogi stručnjaci upozoravaju da su rokovi ambiciozni. Simeon Barber, lunarni naučnik na Open University u Velikoj Britaniji, ukazao je na ključni izazov: spuštanje ljudi na površinu. "Ograničavajući korak je upravo sposobnost da se astronauti bezbedno spuste i vrate. Deluje mi da postoji politički pritisak da se iznesu grandiozni planovi", rekao je Barber.
Kineski napredak i konkurencija
Kina intenzivno razvija sopstveni program i postavila je cilj ljudskog sletanja do oko 2030. godine. Pekinški program već beleži značajne uspehe: redovne posade na modularnoj stanici Tiangong (uključujući misiju Shenzhou-23 u maju sa jednom posadom koja planira boravak od oko godinu dana) i povrat uzoraka sa daleke strane Meseca u junu 2024. pokazuju rastuće kapacitete Kine u lunarnim operacijama.
Kina takođe sprovodi eksperimentalne biomedicinske studije u svemiru, uključujući laboratorijske eksperimente sa uzorcima ljudskih matičnih ćelija. Projektni lider Yu Leqian izjavio je da su ti "veštački embrioni" modeli za proučavanje ranih faza ljudskog razvoja, a ne pune ljudske embrione.
Tehnički, sigurnosni i etički izazovi
Uspostavljanje mesečeve baze zahteva rešavanje brojnih pitanja: razvoj pouzdanih solarnih i nuklearnih rešenja za napajanje u uslovima ekstremne temperature i duge noći, logistiku transporta tereta i ljudi, zaštitu od zračenja i održavanje života, kao i etička i pravna pitanja vezana za potencijalnu eksploataciju resursa.
Zaključak: Trka za 21. vek je ponovno u toku. Ako uspeju, i SAD i Kina planiraju da na Mesecu uspostave baze, obezbede izvore energije i stvore uslove za polu-permanentan ljudski boravak. Ipak, rokovi će zavisiti od tehnoloških dostignuća, sigurnosnih testova i političkih odluka.
Pomozite nam da budemo bolji.
