Nova bezbednosna zona u Libanu: Hoće li ovog puta biti drugačije?

Izrael je 27. juna predstavio mapu nove bezbednosne zone u južnom Libanu koju premijer Benjamin Netanyahu i drugi zvaničnici najavljuju kao prostor koji će država zadržati. Koliko će ta zona zaista ostati, kakav će biti njen pravni i praktični režim i šta će se dogoditi sa lokalnim stanovništvom ostaju otvorena pitanja.

Evakuacije, rušenje sela i novi pristup

Do sada su iz oblasti koje obuhvata nova zona evakuisani većina civila, a neka sela su sasvim sravnjena. Ta politika podseća na pristup primenjen u pojasu Gaze: pomeranje civila dalje od granice, stvaranje pojasa bez naselja i uvođenje vojne prisutnosti u „zoni ničega“. Ovaj model je izvodljiv delimično zahvaljujući saglasnosti određenih međunarodnih aktera i podršci SAD.

Razlike u odnosu na prošlost

Iako nova zona podseća na tampon-zone iz 1980-ih i 1990-ih, postoje ključne razlike. Nekada je Izrael imao lokalnog saveznika — South Lebanon Army (SLA) — koji je sarađivao sa lokalnim stanovništvom i služio kao posrednik. Danas takav partner nema istu ulogu, a izraelski pristup je sve više usmeren na to da vojne snage izbegnu upravljanje civilnim pitanjima.

Zašto Izrael želi da ukloni civile iz zone

Postoji praktična logika: vojska nije primarno opremljena ni mandateovana za civilnu upravu, hapšenje građana ili upravljanje javnim servisima. U takvim situacijama vojnici često bivaju stavljeni u neudobne ili rizične položaje. Zbog toga Izrael strepi od stalne prisutnosti civila u neposrednoj blizini baza i položaja IDF.

IDF soldiers uncover a large stockpile of Hezbollah terror weapons in a tunnel near Majdal Zoun, southern Lebanon, published June 21, 2026. (credit: IDF SPOKESPERSON'S UNIT)

Vojska i civilna uprava: vojska može štititi teritoriju, ali ne može trajno zameniti policijske, pravosudne i administrativne funkcije države.

Ratna doktrina: tampon-zone i moguće slabosti

Doktrina pomeranja granice i stvaranja tampon-zona (u Libanu, Gazi i Siriji) ima cilj da oteža direktne infiltracione napade kao što je bio onaj 7. oktobra. Međutim, oslanjanje na statičke linije nosi rizik zaglavljivanja u rutini: jedinice koje čuvaju fiksne položaje mogu postati komforne i manje adaptivne — scenarij koji je ranije dao prostor za iznenadne prodore.

Istovremeno, protivnik se tehnološki prilagođava: dronovi, rakete i druge udaljene platforme ostaju pretnja. Neki sistemi poput ATGM-a mogu biti manje efikasni iz daljine, ali rakete i bespilotne letelice i dalje mogu dosegnuti izraelska naselja čak i uz novu zonu.

Politički okvir: 14- tačaka i pilot-zone

U okviru dogovora uz posredovanje SAD predložen je 14-tačkani plan prema kojem bi Libanska armija (LAF) postepeno preuzimala suverenu kontrolu u određenim pilot-zonama, pod uslovom verifikovanog razoružanja nedržavnih oružanih formacija i deinstalacije njihove infrastrukture. Tek nakon potvrde razoružanja LAF bi preuzeo punu bezbednosnu odgovornost, počela bi međunarodno podržana rekonstrukcija i građani bi se mogli bezbedno vratiti.

Do sada su dogovorene samo dve pilot-zone u kojima IDF i LAF treba da uspostave koordinaciju. Ključno pitanje ostaje verifikacija — kako i ko će procenjivati funkcionalno razoružanje i uklanjanje infrastrukture Hezbolaha i drugih naoružanih grupa.

Zaključak

Nova mapa i najave izraelske vlade predstavljaju smenu strateškog pristupa koji traži veću distancu između civila i vojske. Da li će to biti trajno rešenje zavisi od više faktora: operativne prilagodljivosti IDF, sposobnosti LAF da preuzme kontrolu i, pre svega, političkih odluka u budućnosti. Kako se situacija razvija, najveći izazov biće sprečiti vojnu rutinu i istovremeno odgovoriti na novu paletu pretnji.