Venecuela je pogođena snažnim zemljotresima koji su prouzrokovali veliki broj raseljenih i značajnu materijalnu štetu. Delcy Rodríguez prihvatila je međunarodnu pomoć, uključujući ponudu Salvadora i paket pomoći SAD od 150 miliona USD. Prethodna ekonomska kriza i rast spoljnog duga značajno otežavaju hitni odgovor i buduću obnovu. Procene UNICEF-a i lokalnih vlasti ukazuju na stotine hiljada ljudi, uključujući oko 680.000 dece, koji će trebati humanitarnu pomoć.
Razorni zemljotresi u Venecueli — Delcy Rodríguez prihvatila međunarodnu pomoć dok zemlja balansira na ivici kolapsa
X/SOUTHCOM
Četiri sata nakon što su snažni zemljotresi pogodili delove severne obale Venecuele i prestonicu Caracas, predsednik Salvadora Nayib Bukele objavio je na platformi X da je ponudio pomoć venecuelanskoj vladi za saniranje posledica katastrofe. Nakon toga, vršilac dužnosti predsednice Venecuele Delcy Rodríguez retvitovala je poruku, zahvalila se i naložila Ministarstvu spoljnih poslova da koordiniše prihvatnu pomoć.
The flood ravaged neighborhood of Los Corales, in the Vargas state just north of the capital Caracas is shown Sunday, December 19, 1999. Vargas (now known as the state of La Guaira) was the region hardest hit by the floods on December 15. - Ricardo Mazalan/AP
„Solidarnost između naših naroda predstavlja neprocenjivu snagu u ovakvim trenucima.“ — Delcy Rodríguez
Osim retoričke solidarnosti, Rodríguez praktično nije imala prostora da odbije nijednu državu koja je ponudila pomoć. Zemljotresi su dodatno pogoršali dugogodišnje probleme nastale godinama ekonomske i političke krize, naročito u preopterećenom zdravstvenom sistemu.
Then-President Hugo Chavez briefs Venezuelan paratroopers at Maiquetia International Airport, 20 miles north of Caracas, Saturday, Dec. 18, 1999 before their departure to help flood survivors isolated and stranded in buildings. Hundreds of people were trapped in their homes by mudslides and high waters as torrential rains left hundreds dead and thousands missing in Venezuela. - Egilda Gomez/AP/File
Ekonomija i dug
Privreda Venecuele već je bila u kritičnom stanju nakon lošeg upravljanja javnim finansijama i američkih sankcija prema Centralnoj banci Venecuele i državnoj naftnoj kompaniji PDVSA. Između 2013. i 2021. ekonomija je, po dostupnim podacima, smanjena za oko tri četvrtine.
Venezuela's acting President Delcy Rodríguez walks past a image of former President Hugo Chávez left, and Independence hero Simón Bolívar at the National Assembly in Caracas, Venezuela, on January 15, 2026. - Ariana Cubillos/AP/File
Zvanični podaci Centralne banke pokazuju rast spoljnog duga: u godini pre ulaska Huga Cháveza na vlast (1998) iznosio je približno 28,3 milijarde USD; dve decenije kasnije zvanično je prijavljen iznos od oko 108,4 milijarde USD. Savremene procene se kreću između 161,3 milijardi USD (ekonomista Asdrúbal Oliveros) i otprilike 240 milijardi USD kako je preneo Financial Times.
A US military helicopter lands in La Guaira, Venezuela, three days after earthquakes struck, on Saturday. - Matias Delacroix/AP
Sećanja na 1999. i politički kontekst
Prognoze US Geological Survey-a o mogućim milijardnim gubicima i hiljadama žrtava prizivaju sećanja na katastrofu iz decembra 1999, kad je masivno klizište opustošilo oblasti centralne obale i odnelo stotine života. Tadašnja odluka vlasti pod predsednikom Chávezom da odbije pomoć iz SAD izazvala je veliku kontroverzu — tadašnji ministar odbrane Raúl Salazar kasnije je tvrdio da je Chávez odbio pomoć iz razloga suvereniteta i zbog političkih savezništava tog vremena.
US troops resting after assisting with earthquake relief efforts in La Guaira, Venezuela, on Sunday. - Matias Delacroix/AP
Iako se istorijski primeri često pominju na društvenim mrežama kao upozorenje da se greške iz prošlosti ne ponove, kontekst je sada drugačiji: dolazi do promena u diplomatskim odnosima i ranoj saradnji sa saradnicima iz SAD, kao i intenzivnije međunarodne angažovanosti.
Rescue workers search through the rubble of a building that collapsed when earthquakes struck La Guaira, on Sunday. - Matias Delacroix/AP
Međunarodna pomoć i operacije spasavanja
Američki predsednik Donald Trump objavio je da su SAD „spremne, voljne i sposobne da pomognu“. Senator Marco Rubio i predstavnici State Department-a najavili su raspoređivanje timova za potragu i spasavanje, medicinske resurse i humanitarnu pomoć. State Department je saopštio paket pomoći u vrednosti od 150 miliona USD — od čega je 100 miliona namenjeno UN humanitarnom fondu za Venecuelu, a 50 miliona direktno organizacijama koje deluju u zemlji.
U zemlju je pristiglo više od 2.700 spasilaca iz 24 države, s timovima iz SAD i nekoliko latinoameričkih zemalja. Među izuzetnim akcijama spasavanja bile su i intervencije koje su dovele do izvlačenja deteta i oslobađanja preživelih nakon više desetina sati pod ruševinama.
Razmere štete i humanitarne potrebe
Prema podacima Narodne skupštine koje je saopštio njen predsednik Jorge Rodríguez, više od 12.000 ljudi je raseljeno, a 774 objekta — uključujući bolnice — je oštećeno ili uništeno. UNICEF procenjuje da je oko 680.000 dece u neposrednoj potrebi za humanitarnom pomoći.
Venezuelanci su izrazili frustraciju zbog kašnjenja državne reakcije i manjka teške mehanizacije za izvlačenje žrtava, ali su međunarodni i lokalni spasioci pružili i trenutke nade svojim hrabrim intervencijama.
Šta očekivati dalje
Ukratko, obim razaranja i dubina ekonomske krize znače da trenutna pomoć neće biti dovoljna za oporavak i rekonstrukciju. Pored hitne humanitarne pomoći, zemlju očekuje dugoročan i skup proces obnove koji zahteva značajne finansijske resurse i međunarodnu koordinaciju.
Napomena: U tekstu su prilagođene titule i ispravljene netačne atribucije koje su se pojavile u pojedinim izvorima, kako bi informacije bile preciznije.
Pomozite nam da budemo bolji.
