Posle međunarodnih dogovora o smirivanju sukoba, hiljade raseljenih Libanaca počele su povratak u južne oblasti, ali mnogi ne mogu da se vrate jer su im domovi uništeni ili su im sela pod kontrolom u zoni iza „Žute linije“. Od početka eskalacije 2. marta, prema izveštajima, poginulo je najmanje 4.247 ljudi, ranjeno više od 12.000, a raseljeno više od 1,2 miliona. Procene štete od marta iznose 3–4 milijarde USD, uz dodatnih oko 7 milijardi USD iz ranijeg talasa sukoba.
Početak povratka raseljenih u Libanu — hiljade se vraćaju, ali mnogi nemaju gde
A man and his daughter beside their tent in Beirut following the interim deal between the US and Iran, June 25, 2026. [Khalil Ashawi/Reuters]
U blizini bejrutskog šetališta danas su ostale samo desetine plavih šatora, daleko manje nego pre mesecima kada su stotine takvih kampova pružale utočište raseljenima iz južnih i istočnih regiona Libana.
Dogovori postignuti između SAD i Irana, kao i okvirni sporazum između Izraela i Libana, podstakli su hiljade stanovnika da se vrate u svoje domove, pretežno u južnim oblastima koje su pretrpele najteže štete. Mnogi se ipak vraćaju u naselja koja su delimično porušena, dok drugi nemaju gde da se vrate jer su njihove kuće potpuno uništene ili jer su sela i dalje pod kontrolom izraelskih snaga unutar zone iza tzv. „Žute linije“.
Ljudske priče:
Majka iz sela Nabi Chit u dolini Bekaa, koja je tražila da ostane anonimna, i njena ćerka prvo su pobegle u južna bejrutska predgrađa, a zatim na bejrutsko šetalište. Njena kuća je uništena i ne želi da bude teret porodicama koje su je primile.
Ali Saleh (55), iz Jvaje na jugu, utočište je našao na stadionu Beirut Sports City. Kaže da su mnogi napustili privremene centre da provere stanje svojih domova, ali on je ostao jer mu je kuća sravnjena sa zemljom. Rami Mustafa iz Šuvejfata izgubio je posao i sada živi u šatoru sa suprugom i troje dece dok ne uspe da zaradi za iznajmljivanje krova.
„Ne dobijamo pomoć ovde. Bilo bi lepo otići na mesto gde postoje toaleti i osnovne usluge“, kazala je žena iz Nabi Chita dok je držala praznu plastičnu bocu.
Kontekst eskalacije:
Nova faza intenziviranja sukoba počela je 2. marta, a prema dostupnim izveštajima od tada je poginulo najmanje 4.247 ljudi, dok je više od 12.000 ranjeno. Više od 1,2 miliona ljudi je raseljeno, često i više puta. Napadi su razorili sela, a vlada je pretvorila škole i sportske objekte u privremene centre za raseljene.
Iako su napadi u poslednje vreme ređi zahvaljujući diplomatskim naporima (memorandum između Irana i SAD potpisan 17. juna i okvirni sporazum Izrael–Liban), incidenti se i dalje dešavaju: napadi dronovima, paljenja kuća i povremeni pogibije u regionima kao što su Nabatiye i Marjayun potvrđeni su u poslednjim izveštajima.
Problemi povratka i rekonstrukcije:
Mnogi se vraćaju s nadom da je najgore prošlo, ali povratak bez garantovane bezbednosti i sredstava za obnovu ostaje rizičan. Libanski ministar finansija Yassine Jaber procenjuje štetu od marta na najmanje 3–4 milijarde USD, pored oko 7 milijardi USD štete iz prethodnog talasa sukoba 2023–2024. Povratak u granične pojasove i obnova obećani su kao ključne teme pregovora sa Izraelom, ali još nema jasnog kalendara za početak radova.
Šta sledi:
Povratak je u toku, ali stotine hiljada ljudi i dalje su bez sigurnog krova i osnovnih usluga. Potrebna je hitna pomoć za privremeni smeštaj, sanitarne uslove i rekonstrukciju domova, dok politička rešenja i sporazumi ostaju ključni za trajniji mir i obnovu.
Pomozite nam da budemo bolji.
