Analiza 350.org pokazuje da je rekordni toplotni talas 21.–27. juna 2026. povećao račune za struju u Nemačkoj i Francuskoj za preko 700 miliona evra u jednoj nedelji. Najveći porast zabeležen je u večernjim satima, kada pad proizvodnje solarne energije i visoka potražnja za rashladom podižu cene. Toplotni talas se povezuje sa oko 1.300 viška smrtnih slučajeva, a istraživanja ukazuju da je događaj gotovo nemoguć bez efekata klimatskih promena. Aktivisti traže uvođenje trajnog poreza na vanredne profite fosilnih kompanija za finansiranje adaptacije i pravedne energetske tranzicije.
Toplotni Talas Podigao Račune Za Struju U Nemačkoj I Francuskoj Za Preko 700 Miliona Evra U Jednoj Nedelji
Exclusive: Electricity bills in Germany and France rose by €700 million during record heatwave
Prema novoj analizi ekološke organizacije 350.org, rekordni toplotni talas koji je pogodio veći deo zapadne Evrope krajem juna 2026. povećao je račune za električnu energiju u Nemačkoj i Francuskoj za više od 700 miliona evra u samo jednoj nedelji.
Ključni podaci
Analiza upoređuje period 21.–27. jun 2026. sa referentnom nedeljom 14.–20. jun. Procene pokazuju da su dodatni troškovi iznosili približno 371 miliona evra u Nemačkoj i 360 miliona evra u Francuskoj.
Posebno su izraženi večernji skokovi cena: u Nemačkoj su cene porasle sa 86 €/MWh u podne na 566 €/MWh u 20:00. Podaci real-time servisa Montel News pokazuju da su u pojedinim trenucima 23. juna cene u Belgiji dostigle više od deset puta prosečne veleprodajne cene u EU.
Zašto su cene skočile?
Glavni razlozi su veća potražnja za rashladom i pad proizvodnje jeftine solarne energije s pojavom večeri. Pored toga, ekstremne temperature smanjuju efikasnost solarnih panela i gasnih elektrana, dodatno ograničavajući ponudu u ključnim periodima.
Širi kontekst i posledice
Ovi dodatni troškovi dopunjuju već povišene cene nafte i gasa izazvane prekidom saobraćaja kroz Hormuški moreuz, koji je zatvoren u vezi sa vojnim sukobima u regionu. Toplotni talas je, prema procenama, doveo i do oko 1.300 viška smrti širom Evrope i povećanog broja utapanja dok su ljudi tražili rashlađenje u nenadzorovanim rekama i jezerima.
Studija organizacije World Weather Attribution navodi da bi događaj bio gotovo nemoguć bez uticaja klimatskih promena izazvanih emisijama fosilnih goriva.
Predlozi i političke reakcije
„Fosilne kompanije i dalje profitiraju od kriza koje su same pomogle da nastanu,“ kaže Andreas Sieber, šef političke strategije u 350.org. Aktivisti predlažu uvođenje stalnog poreza na vanredne profite kompanija iz nafte i gasa kako bi se finansirala adaptacija na klimatske promene i pravedna energetska tranzicija.
EU je već uvela privremeni „solidarnostni doprinos“ posle energetskog šoka 2022. godine, koji je prikupio oko 28 milijardi evra, uglavnom za podršku ranjivim domaćinstvima. 350.org tvrdi da bi trajna verzija takvog poreza mogla pomoći u ublažavanju troškova povezanih sa sukobima u Hormušu i rastućih računa za električnu energiju zbog ekstremnih temperatura.
Šta to znači za građane i politike
Toplotni talasi sve češće i intenzivnije utiču na energetske sisteme u Evropi, pokazujući potrebu za bržim prelaskom na obnovljive izvore, unapređenjem energetske efikasnosti i mehanizmima socijalne zaštite za ranjive porodice koje trpe najveći teret rasta cena. Jasna politika oporezivanja vanrednih profita i ulaganja u prilagođavanje mogu smanjiti rizike za potrošače.
Izvori: 350.org, podaci EU o cenama i opterećenju, Montel News, World Weather Attribution.
Pomozite nam da budemo bolji.
