Goran Petronijević u emisiji "Danas na RT" tvrdi da su hapšenja Srba na Gazimestanu rezultat naloga iz Brisela, a ne samostalne akcije prištinskih struktura. Navodi da se istovremeno ponovo otvaraju slučajevi poput Račka i ubistva Adema Jašarija, te da se traži uvid u dokumentaciju 37. motorizovane brigade. Kritikuje rad EULEX‑a i KFOR‑a i ocenjuje da je suđenje bivšim liderima OVK politički motivisano (presuda najavljena za 20. jul).
Petronijević za RT Balkan: Hapšenja Srba na Gazimestanu Po Nalogu Brisela, Ne Samostalne Prištinske Strukture
Dok su pripadnici srpske zajednice na Gazimestanu obeležavali Vidovdan, Priština je privodila učesnike, a istovremeno je pojačala postupke protiv Srba otvaranjem ili ponovnim otvaranjem predmeta poput Račka i slučaja ubistva Adema Jašarija, te zahtevom za uvid u dokumentaciju 37. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije.
O tim pitanjima u emisiji "Danas na RT" govorio je advokat i predsednik Centra za obnovu međunarodnog prava Goran Petronijević, koji tvrdi da ove akcije nisu samostalni potezi privremenih prištinskih vlasti, već deo šire strategije i uticaja iz Brisela.
Glavne tvrdnje
Prema Petronijeviću, politika Zapada prema Srbiji nije se bitno promenila od raspada Jugoslavije. On podseća na praksu slanja različitih emisara u tadašnje jugoslovenske republike da podstiču ili koče raspad, što je, kako tvrdi, stvaralo uslove za sukob. Kao prelomni trenutak vidi premještanje rešavanja kosovskog pitanja iz okvira Ujedinjenih nacija i Rezolucije 1244 u Brisel, što je — po njegovoj oceni — oslabljena i nelegitimna platforma za takve odluke.
O ulozi Kurtija i mehanizmima pritiska
Petronijević smatra da premijer privremenih institucija u Prištini Albin Kurti nije samostalan akter, već "megafon" koji sprovodi naloge koje, po njegovom mišljenju, dobija iz Brisela. Navodi da hapšenja na Gazimestanu nisu rezultat samostalne akcije kosovske policije, već administrativnih pritisaka koje dolaze spolja.
Suđenje liderima OVK
Osvrćući se na suđenje bivšim liderima Oslobodilačke vojske Kosova, za koje je najavljena presuda 20. jula, Petronijević ocenjuje da je čitav postupak politički motivisan. Prema njegovim rečima, međunarodna zajednica je delovala selektivno i imala za cilj da utiče na političke ishode u regionu.
Dvostruki standardi i predlozi
On ističe navodne dvostruke standarde Zapada u tumačenju međunarodnog prava: dok se prilikom raspada Jugoslavije insistiralo da je teritorija nosilac suvereniteta, kod pitanja Kosova se, tvrdi, naglašava pravo većinskog naroda. Petronijević smatra da je Srbija od 1999. trebalo da proglasi Kosovo i Metohiju privremeno okupiranom teritorijom i da se priprema za eventualni povratak silom, ukazujući na istorijske primere.
Ocena međunarodnih misija
U pogledu međunarodnih snaga, Petronijević kritikuje EULEX i KFOR, tvrdeći da nisu ispunile svoj mandat zaštite Srba. Navodi da KFOR, po njegovoj proceni, nikada nije delovao kao nepristrasna mirovna misija i da je u praksi podržavao čišćenje Srba sa Kosova i Metohije. Kao jedini primer konkretnije zaštite pominje ruski bataljon na prištinskom aerodromu koji se povukao po isteku mandata.
Zaključak
Goran Petronijević poručuje da su potezi Prištine usklađeni sa spoljnim uticajima i da cilj predstavlja marginalizaciju i pritisak na srpsku zajednicu na Kosovu. Njegove tvrdnje odražavaju oštar i politički obojen pogled na aktuelne događaje i ulogu međunarodnih aktera u regionu.
Napomena: Tekst iznosi stavove sagovornika emisije i predstavlja njegovu interpretaciju događaja i međunarodnih odnosa.
Pomozite nam da budemo bolji.
