Britanski muslimani propuštaju test integracije: Zašto ćutanje o 7. oktobru šteti zajednici

Prošle nedelje sam govorio na izložbi Nova u Londonu i doživeo dubok emotivni potres dok sam gledao izložene svedočenja preživelih. Izložba podseća na užas koji je zadesio posetioce muzičkog festivala 7. oktobra — trenutak u kojem su stotine mladih ljudi izgubile živote, mnogi su oteti, a mnogi su ostali sa neizbrisivim traumama.

U 6:29 ujutru 7. oktobra Hamas je pokrenuo napad: rakete su padale, teroristi su prešli granicu, ubijali posetioce festivala i odvodili ljude u Gazu. Ranije ove godine razgovarao sam sa jednim od preživelih — to je bio od jednih od najtežih razgovora u mom dugom radu sa žrtvama ekstremizma, zlodela iz mržnje i trauma. Prepoznao sam psihološke ožiljke koje ostavlja takav terorizam.

Moralna doslednost nije izbor — to je obaveza

Dosledno tvrdim da britanski muslimani imaju moralnu obavezu da bez oklevanja osude Hamas, ali i da istovremeno priznaju i saosećaju sa civilima koji pate u Pojasu Gaze. Ovo nisu kontradiktorne pozicije — to je najmanji standard moralne doslednosti: svaki nevin život ima jednaku vrednost, bilo da je izraelski ili palestinski.

Fiyaz Mughal, founder of Faith Matters, was the only British Muslim speaker at the Nova Exhibition in London - David Rose

"Svaki nevin život ima jednaku vrednost. Izraelski i palestinski životi zaslužuju jednako dostojanstvo, istu saosećajnost i istu zaštitu."

Na izložbi Nova bio sam jedini britanski muslimanski govornik. Takođe sam bio jedini musliman koji je prethodno stao na nacionalnom skupu protiv antisemitizma ispred Downing Streeta 10. maja. U zemlji sa oko četiri miliona muslimana, takva činjenica postavlja ozbiljna pitanja o integraciji i o spremnosti da se javno suprotstavi zlu bez selektivnog saosećanja.

Gde su lideri i zašto ćute?

Na snimcima iz napada čulo se kako napadači uzvikuju "Allahu Akbar" dok odvode prestravljene civile. Te reči — jedne od najsvetijih u islamu — iskorišćene su da opravdaju ubistvo i otmice. Gde su bile jasno artikulisane osude takve zloupotrebe vere od strane britanskih muslimanskih vođa? Njihova tišina bila je, i ostala je, zapanjujuća.

Mnogi koji imaju pristup vladinim zvaničnicima i javnim institucijama deluju više zabrinuto za svoj status nego za moralno vođstvo. Govor o islamskom ekstremizmu nosi političke i profesionalne rizike, pa neki biraju sigurnost ćutanja kako bi sačuvali počasti i pozicije. Takav pristup vodi do erozije poverenja između zajednica.

British Muslims should publicly stand alongside this nation’s Jewish community - Tayfun Salci/EPA/Shutterstock

Poziv na akciju

Moramo podstaći više muslimanskih glasova koji će javno i bez okolišanja reći da je 7. oktobar bio čin zla, da antisemitizam i islamistička ideologija nemaju mesta u našoj veri i da jevrejsko stradanje zaslužuje istu saosećajnost koju zahtevamo za Palestince. Islam koji sam poznavao u Istočnoj Africi uči da je pravda nedeljiva i da saosećanje ne sme biti selektivno.

Ako ne uspemo da podstaknemo takvu moralnu jasnoću, britanska društvena kohezija biće ugrožena. Ako uspemo — to će biti prvi korak u obnavljanju poverenja koje je ekstremizam polomio.

Fiyaz Mughal OBE, osnivač organizacija Faith Matters i Tell MAMA.