Kraj Mandata Kristijana Šmita: Kontroverzni Visoki Predstavnik Koji Je Podelio BiH

Kristijan Šmit danas završava skoro petogodišnji mandat na čelu Kancelarije visokog predstavnika (OHR) u Bosni i Hercegovini — mandat koji je duboko podelio i domaću i međunarodnu javnost. Do izbora naslednika, funkciju će privremeno obavljati njegov dosadašnji zamenik, Amerikanac Luis Krišok.

U Sarajevu mnogi ga doživljavaju kao branioca Dejtonskog sporazuma i državnih institucija. U Republici Srpskoj njegovo povlačenje dočekuju olakšanjem: tamo je percipiran kao simbol međunarodnog protektorata i optuživan za donošenje odluka bez domaće legitimnosti.

Kontroverze i Bonska ovlašćenja

Paradoks Šmitovog mandata ogleda se u tome što njegovo imenovanje nikada nije potvrđeno u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, ali ga to nije sprečilo da koristi široka tzv. bonska ovlašćenja. Ta ovlašćenja, dodeljena Visokom predstavniku na sastanku Saveta za implementaciju mira u Bonu 1997. godine, omogućavaju nametanje zakona, izmene propisa, tumačenje Dejtona kao konačnog autoriteta, suspenziju odluka domaćih institucija i smenu izabranih zvaničnika bez prava na žalbu.

Za razliku od nekih prethodnika koji su ova ovlašćenja koristili ređe, Šmit ih je redovno primenjivao kao glavni politički instrument. Najsporniji potezi uključuju nametanje izmena Izbornog zakona BiH i Ustava Federacije u izbornoj noći 2. oktobra 2022. godine, suspenziju dela Ustava Federacije 2023. radi olakšavanja formiranja vlade, kao i izmene izborne procedure 2024. (uvođenje elektronske identifikacije birača i skeniranje glasačkih listića).

Odnosi sa Republikom Srpskom

Šmit je poništio više zakona Narodne skupštine Republike Srpske, među kojima su propisi o nepokretnoj imovini, zakon kojim se pokušalo da se zabrani objavljivanje odluka visokog predstavnika u Službenom glasniku RS i zakon kojim je RS pokušala da ograniči primenu odluka Ustavnog suda BiH. Nametnuo je i izmene Krivičnog zakona BiH kojima je neizvršavanje odluka visokog predstavnika postalo krivično delo — korak koji je poslužilo kao pravni osnov za procesuiranje tadašnjeg predsednika RS Milorada Dodika.

Prethodna karijera i sporne epizode

Rođen 1957. godine u Obernzenauu u Bavarskoj, po obrazovanju pravnik, Šmit je bio dugogodišnji član Hrišćansko-socijalne unije (CSU) i poslanik Bundestaga od 1990. do 2021. Tokom karijere obavljao je funkcije državnog sekretara u ministarstvu odbrane, državnog sekretara za ekonomsku saradnju i razvoj, kao i saveznog ministra poljoprivrede i hrane u kabinetu Angele Merkel.

Najveću buru izazvao je 2017. kao ministar poljoprivrede podrškom produženju upotrebe glifosata na nivou EU, potez koji je bio u suprotnosti sa stavom koalicionog partnera i na koji ga je javno kritikovala kancelarka Angela Merkel. Potom su usledile kontroverze oko njegovih stavova o pilotu Verneru Möldersu i Legiji Kondor te učešća na skupovima udruženja planinskih jedinica — teme koje su izazivale optužbe da relativizuje istorijsku odgovornost.

Sa druge strane, u jednom periodu ministarstva bavio se i „prehrambenim“ pitanjima (zalaganje protiv termina poput veganska kobasica), zbog čega je dobio nadimak "ministar kobasica".

Nasleđe i ocena mandata

Šmitov mandat ostavlja podeljeno nasleđe. Pristalice ističu da je intervenisao da bi sačuvao Dejton i ojačao državne institucije, dok kritičari tvrde da je njegova učestala upotreba bonskih ovlašćenja dodatno udaljila Bosnu i Hercegovinu od suverene, samostalne politike i podstakla političke tenzije, posebno u Republici Srpskoj.

Kristijan Šmit je u Bosnu i Hercegovinu stigao 1. avgusta 2021. bez potvrde Saveta bezbednosti UN, i odlazi 1. jula 2026. bez dogovora o nasledniku — ostavljajući posleratnu BiH u novom, polarizovanom trenutku.

Za čitaoca: Ovaj period u politici OHR i odluke Kristijana Šmita važni su za razumevanje trenutne unutrašnje dinamike u BiH, odnosa između entiteta i uloge međunarodne zajednice u regionu.