Žutonoge stršljenke iz Džordžije prete pčelama — stručnjaci upozoravaju da bi se mogle proširiti i do Kanade

Naučnici i pčelari su na oprezu nakon što su žutonoge stršljenke (YLH) prvi put identifikovane u Savani, Džordžija, 2023. godine. Vrsta je invazivna i pokazuje brzo širenje — gnezda su pronađena i u susednoj Južnoj Karolini, pa postoje procene da bi se, u zavisnosti od klimatskih uslova i slučajnog prenosa, populacije mogle proširiti i daleko severnije.

Šta znamo

Žutonoge stršljenke su velike oko 1 inča (≈2,5 cm), sa tamnim telom i žuto obojenim vrhovima nogu. Prepoznatljiva su i po ranim gnezdima koja mogu izgledati kao glatka osaća gnezda veličine ping-pong lopte, smeštena u šupama, na roštiljima, ulazima ili ispod streha.

Zašto su opasne

Ova vrsta predstavlja višestruku pretnju:

• Napadaju medonosne pčele: Stršljenke čekaju ispred košnica i hvataju pčele u letu; ako se skupe u dovoljnom broju, cela kolonija može obustaviti izlazak na potragu za hranom.
• Široka ishrana i prilagodljivost: Hrane se različitim insektima, lešinama i čak otpadnom hranom, što im omogućava da lako prežive i šire se u novim sredinama.
• Pregrožavanje lokalnih oprašivača: Osim medonosnih pčela, napadaju i druge autohtone polinatere kao što su bumbar, manje pčele i leptiri, dodatno opterećujući ugrožene ekosisteme.
• Rizik po ljude: Iako njihov otrov nije jači od drugih stršljena, mogu u velikom broju ubosti više puta, što predstavlja opasnost za alergične ili osobe koje se nađu u blizini gnezda.

Reakcija stručnjaka i šta možete uraditi

Državne agencije i univerziteti (npr. Clemson i Univerzitet Džordžija) koriste klopke i ciljano uklanjanje gnezda da bi suzbili širenje. Ben Powell iz Klemsona ističe: "Imaju ogroman potencijal da se same rasprostre ili da budu nesvesno prenete na nove lokacije." Lewis Bartlett sa Univerziteta Džordžija upozorava: "Napadaju kolonije krajem godine, kada je puno mladih jedinki — to može biti presudno za opstanak košnice."

Ako primetite neobičan insekt ili gnezdo: fotografišite ili snimite video, ne pokušavajte sami uklanjati gnezdo, i prijavite nalaz nadležnim državnim službama za poljoprivredu ili lokalnoj ekstenziji univerziteta. Brza prijava i koordinisana akcija povećavaju verovatnoću uspešnog suzbijanja.

Šta to znači za Srbiju?

Iako su zabeleženi slučajevi jasno lokalizovani u jugoistočnom delu SAD, fenomen širenja invazivnih stršljena važan je i za evropske i balkanske pčelare — globalna trgovina i putovanja mogu omogućiti slučajan unos. Pčelarska zajednica i nadležne službe treba da prate vrste koje ugrožavaju oprašivače i razmene podatke i iskustva sa međunarodnim institucijama.

Kontakt i prijava: Ako vidite sumnjiv insekt ili gnezdo, dokumentujte ga i prijavite svom lokalnom ministarstvu poljoprivrede, službi za zaštitu bilja ili univerzitetskoj ekstenziji. Ne pokušavajte sami da uklanjate gnezda bez stručne pomoći.