Otkrivena je super-Zemlja GJ 3378b u nastanjivoj zoni crvenog patuljka na ~25 svetlosnih godina. Ponovna analiza smanjila je procenu mase sa 5,26 na ~2,3 mase Zemlje, a orbitalni period je 21 dan; planeta prima oko 90% Zemljinog zračenja. Pošto ne tranzitira, prisustvo atmosfere nije moguće proveriti sadašnjim metodama i verovatno će ga razjasniti buduće misije kao što je Habitable Worlds Observatory iz 2040-ih.
Otkrivena super-Zemlja GJ 3378b — potencijalno nastanjiva planeta na 25 svetlosnih godina
An artist's conception of the view from the surface of the habitable-zone super-Earth exoplanet GJ 3378b. | Credit: Nikolai Berman/UC Irvine
Otkrivena je potencijalno nastanjiva stena planeta GJ 3378b u nastanjivoj zoni oko crvenog patuljka udaljenog oko 25 svetlosnih godina.
Iako otkriće izaziva veliko interesovanje, ostaje nejasno da li planeta ima atmosferu i da li je pogodna za život: crveni patuljci često ispuštaju snažne udare zračenja koji mogu skinuti atmosferu sa bližih planeta.
Kako je otkrivena
GJ 3378b nije viđena da tranzitira svoju zvezdu. Planeta je identifikovana metodom radialne brzine — posmatranjem Doplerovog pomaka u spektru zvezde koji otkriva njeno „ljuljanje“ usled gravitacione privlačnosti planete.
Šta znamo o planetu
Prvobitna procena iz 2024. izmjerila je masu od oko 5,26 masa Zemlje, što je ukazivalo na mini-Neptun. Međutim, ponovna analiza podataka uz dopunu posmatranja sa još dva teleskopa, koju je koordinisao Paul Robertson (UC Irvine), smanjila je procenu mase na približno 2,3 mase Zemlje. To GJ 3378b svrstava među stene super-Zemlje, a ne nužno gasovite planete.
The WIYN 3.5-meter telescope at the Kitt Peak National Observatory near Tucson, Arizona, one of the two telescopes used to discover exoplanet GJ 3378b. | Credit: NOIRLAB/NSF/AURA
Isto posmatranje je takođe korigovalo orbitalni period na 21 dan (umesto ranije procenjenih 25 dana). Ta orbita smešta planet udobno u klasičnu nastanjivu zonu za svog domaćina, pri čemu planeta prima oko 90% zračenja koje Zemlja dobija od Sunca — dakle, po energiji je u "slatkoj zoni".
"Ovo je uzbudljivo — jedan je od naših najbližih kosmičkih suseda," rekao je Paul Robertson.
Problemi i nepoznanice
Glavna neizvesnost je prisustvo atmosfere. Pošto GJ 3378b ne tranzitira, metoda tranzitne spektroskopije (koju koristi, na primer, teleskop James Webb) nije primenljiva. Zato će direktna potvrda atmosfere verovatno morati da sačeka narednu generaciju misija — pre svega planirani NASA-in Habitable Worlds Observatory, očekivan tokom 2040-ih.
Ako je planeta uspela da sačuva atmosferu uprkos zvezdanom vetru svog domaćina, tada bi buduća posmatranja mogla potražiti i potencijalne biosignale.
"Krajnji cilj su biosignali," rekao je Michael Endl (University of Texas at Austin). "Tragamo za planetama oko najbližih zvezda jer će one biti najpogodnije za detekciju biosignatura."
Zaključak
GJ 3378b je zanimljivo i važno otkriće: nalazi se blizu, u nastanjivoj zoni i ima masu koja ga svrstava među super-Zemlje. Ipak, bez dokaza o atmosferi i njenom sastavu, pitanje nastanjivosti ostaje otvoreno. Nalaz je objavljen 30. juna u časopisu The Astrophysical Journal.
Pomozite nam da budemo bolji.
