Rat SAD i Irana naterao je zemlje Zaliva da diversifikuju bezbednosna partnerstva i traže nove saveznike. Dok neke države jačaju veze sa Pakistanom, Kinom, Turskom i Evropom, cilj ostaje očuvanje sigurnosti uz smanjenje zavisnosti od SAD. Ekonomska povezanost sa Iranom se smatra potencijalnim sredstvom odvraćanja, a zabrinutost izaziva i Izraelova militarizacija koja može potkopati regionalne pregovore.
Kako rat SAD i Iran menja bezbednosne saveze u Zalivu: Diversifikacija, ekonomija i nova realnost
Vessels anchored in the Strait of Hormuz, as seen from Musandam in Oman, June 18 [Reuters]
Rat između SAD i Irana naterao je zemlje Zaliva da brzo preispitaju svoje bezbednosne partnerstva i traže nove alijanse kako bi smanjile preveliku zavisnost od Vašingtona. Dok Teheran i Vašington vode pregovore ka potencijalnom trajnijem sporazumu, članice Saveta za saradnju u Zalivu (GCC) — koje su bile meta iranskih udara — šire diplomatske i vojne veze u uslovima velike neizvesnosti.
Diversifikacija saveza i regionalna autonomija
Već pre sukoba, Saudijska Arabija je potpisala odbrambeni pakt sa Pakistanom, a razgovara se i o platformama koje obuhvataju Tursku, Egipat i druge regionalne aktere. Zemlje Zaliva godinama kombinuju kupovinu oružja iz Evrope sa održavanjem veza sa Rusijom i Kinom — tendencija koja bi se mogla dodatno učvrstiti.
„Fokus za zemlje poput Saudijske Arabije je regionalni balans snaga i suprotstavljanje i Iranu i Izraelu“, kaže Anna Jacobs Khalaf.
Diversifikacija ne znači nužno zamenu SAD drugim državama, već širenje palete partnera, jačanje sopstvenih odbrambenih kapaciteta i izgradnju regionalnih mehanizama za autonomniju bezbednost.
Napadi, posledice i poverenje u američku zaštitu
Od izbijanja rata 28. februara, iranski napadi ciljaju vojne baze sa američkim trupama, ali i civilne objekte u Zalivu — aerodrome, energetsku infrastrukturu i hotele. Čak i nakon postizanja memoranduma o razumevanju (MoU) između Teherana i Vašingtona, iranske jedinice su izvele napade na ciljeve u Bahreinu i Kuvajtu, što je dodatno uzdrmalo poverenje u trenutnu bezbednosnu arhitekturu.
Mnogi u regionu smatraju i izraelsku politiku pretnjom stabilnosti: napadi poput bombardovanja Dohe 2025. pojačali su zabrinutost vlada Zaliva, čak i onih koje su normalizovale odnose sa Izraelom.
Ekonomske veze kao sredstvo odvraćanja
Neki analitičari predlažu da će države Zaliva pokušati da umanje rizik od ponovnih napada kroz veću ekonomsku povezanost sa Iranom. Ideja je jednostavna: ukoliko su energetske i investicione veze snažnije, cena eventualnog vojnog sukoba za obe strane postaje previsoka.
U intervjuima i komentarima političara i analitičara spominju se razgovori o ekonomskim podsticajima koji bi Iran učinili „investabilnijim“ i manje sklonim destabilizaciji regiona.
Uloga SAD i mogućnosti za povlačenje
Sjedinjene Države se suočavaju sa dilemom svoje uloge na Bliskom istoku. Dok administracija govori o preusmeravanju strategijskih prioriteta, američko političko i bezbednosno opredeljenje prema Izraelu i dalje utiče na tokove diplomatskih odluka. Ako postignuti sporazum sa Iranom zaista konsoliduje mir, to bi omogućilo većem regionalnom angažmanu i većoj odgovornosti država Zaliva za sopstvenu bezbednost — pod uslovom da ključni akteri, uključujući Izrael, ne potkopaju dogovor.
Šta sledi za zemlje Zaliva?
Zemlje Zaliva verovatno će nastaviti da balansiraju između očuvanja veza sa SAD i izgradnje alternativnih sigurnosnih i ekonomskih partnerstava — sa Pakistanom, Turskom, Kinom i evropskim državama. Ključni ciljevi su smanjenje izloženosti spoljnim pritiscima, jačanje domaćih odbrambenih kapaciteta i veća ekonomska integracija u regionu kako bi se minimizovao rizik budućih eskalacija.
Zaključak: Konflikt je poslao snažnu poruku: sigurnosna arhitektura u Zalivu se menja. Države regiona traže veću autonomiju kroz diversifikaciju saveza, regionalnu saradnju i ekonomske veze koje bi mogle delovati kao preventiva protiv novih sukoba.
Pomozite nam da budemo bolji.
