Interstelarni komet 3I/ATLAS otkriva jedinstvenu hemiju: voda u komi sadrži 0,98% deuterijuma (više od 10× u poređenju sa kometima Sunčevog sistema), a odnos 12C/13C ukazuje na ekstremno primitivno poreklo. Podaci JWST-a i ALMA-e sugerišu formiranje vode na temperaturama <30 K i moguću starost materijala od ~11–12 milijardi godina, uz značajnu neizvesnost zbog alternativnog scenarija formiranja u hemijski očuvanoj regiji.
Interstelarni komet 3I/ATLAS: Hemija Neviđena U Sunčevom Sistemu i Moguća Starost Od 11–12 Milijardi Godina
(International Gemini Observatory/NOIRLab/NSF/AURA/Shadow the Scientist; Image Processing: J. Miller & M. Rodriguez (International Gemini Observatory/NSF NOIRLab), T.A. Rector (University of Alaska Anchorage/NSF NOIRLab), M. Zamani (NSF NOIRLab))
Interstelarni komet 3I/ATLAS pokazuje hemijske karakteristike koje ga izdvajaju od svih poznatih objekata u našem Sunčevom sistemu. Analize infracrvenih podataka sa JWST-a i radio-posmatranja sa ALMA-e otkrivaju ekstremno obogaćenje deuterijumom i neuobičajen odnos izotopa ugljenika, što upućuje na formiranje u veoma hladnom i hemijski primitivnom okruženju.
YouTube Thumbnail
Ključna otkrića
Istraživači predvođeni Martinom Cordinerom (NASA Goddard) utvrdili su dve posebne karakteristike:
JWST observations of 3I/ATLAS. (NASA/James Webb Space Telescope)
- Visok odnos deuterijum:vodonik — voda u komi kometa ima deuterijum‑prema‑vodonik od oko 0,98% (0,0098), više od deset puta veći nego kod tipičnih kometa Sunčevog sistema. Takvo obogaćenje očekuje se pri formiranju vode na temperaturama ispod ~30 K.
- Neobičan odnos 12C/13C — komet sadrži relativno mnogo 12C u odnosu na 13C, što ukazuje da je nastao iz materijala koji nije bio značajno obogaćen teškim elementima stvorenim u više generacija zvezda.
Šta to znači za poreklo kometa?
Prema poređenju sa modelima hemijske evolucije Mlečnog puta, neobični odnos ugljenikovih izotopa sugeriše da materijal 3I/ATLAS-a potiče iz vrlo ranog perioda galaksije — moguće pre ~11–12 milijardi godina. Alternativno, komet je mogao nastati u udaljenoj, hemijski netaknutoj regiji gde je prašina iz umirućih zvezda retka, što bi dalo slične izotope bez toliko velike starosti.
Gemini South image of 3I/ATLAS showing its cometary tail. (International Gemini Observatory/NOIRLab/NSF/AURA/Shadow the Scientist; Image Processing: J. Miller & M. Rodriguez (International Gemini Observatory/NSF NOIRLab), T.A. Rector (University of Alaska Anchorage/NSF NOIRLab), M. Zamani (NSF NOIRLab))
"Izotopski odnosi koje smo izmerili JWST-om pokazuju da je 3I/ATLAS ne samo različit, već verovatno i znatno stariji od našeg Sunčevog sistema," rekao je Martin Cordiner.
Ograničenja i dalja pitanja
Precizno praćenje porekla interstelarnih tela je izuzetno teško: naše sposobnosti da vratimo putanju unazad dosežu reda veličine ~10 miliona godina, dok su procene starosti kometa zasnovane na hemijskim modelima i galaktičkoj hemijskoj evoluciji. Zato ostaje neizvesno da li je komet zaista star 11–12 milijardi godina ili potiče iz hemijski očuvane oblasti mlađeg doba.
YouTube Thumbnail
Šta sleduje?
3I/ATLAS je u trenutku objave oko 8 au od Sunca (približava se orbiti Saturna); proći će pored orbite Pluta 2029. i verovatno će napustiti heliosferu oko 2035. Iako je u odlaznom putu, još uvek postoji vremenska prilika za dodatna posmatranja sa velikim teleskopima, pa čak i za razmatranje misije za presretanje ako bi međunarodna saradnja to podržala.
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
Rad sa detaljnim izmerama iz JWST-a i ALMA-e objavljen je u Nature Astronomy i otvara nova pitanja o hemijskoj istoriji i raznovrsnosti objekata u našoj galaksiji.
Pomozite nam da budemo bolji.
