Jedanaestogodišnji dečak iz Ontarija umro je od besnila nakon što je u sred noći pronašao šišmiša na licu dok je boravio u kolibi. Iako nisu bili vidljivi ugrizi, roditelji nisu odmah potražili medicinsku pomoć, a tek nedeljama kasnije dete je razvilo neurološke simptome koji su brzo napredovali. Dečak je preminuo 17 dana nakon prijema u bolnicu; izveštaj podseća da je besnilo gotovo uvek fatalno nakon pojave simptoma, ali da je izbegljivo pravovremenom profilaksom.
Tragedija u Ontariju: 11-Godišnjak Preminuo Od Besnila Nakon Susreta Sa Šišmišem
The physician recommended rabies postexposure prophylaxis, a lifesaving treatment that can prevent the disease if it's given before symptoms develop. (Getty Images)(Getty Images)
Jedanaestogodišnji dečak iz Ontarija preminuo je od besnila nakon što se usred noći probudio i zatekao šišmiša na nosu i ustima, navodi se u izveštaju objavljenom u Canadian Medical Association Journal.
Porodica je 2024. boravila u kolibi na severu Ontarija. Dečak je odmah oterao životinju, a otac ju je uhvatio u kuhinjski lonac i izneo napolje. Na koži nisu bili vidljivi ugrizi ili ogrebotine, pa roditelji nisu smatrali da je bilo povrede i nisu odmah potražili medicinsku procenu.
Nedelje nakon izlaganja, dete je počelo da razvija otok i delimičnu paralizu lica. Kako su se simptomi pogoršavali, roditelji su ga vodili po ambulantama i hitnim službama. Prvobitno mu je data terapija za herpes i postavljena dijagnoza Bellove paralize (privremena slabost mišića jedne strane lica) i pušten je kući.
Nedugo potom vratio se u bolnicu. Dok je čekao pregled, razvio je povišenu temperaturu, a zatim konfuziju i snažne halucinacije. Tokom istog dana njegovo stanje se brzo pogoršalo; iste noći je intubiran radi zaštite disajnih puteva i prebačen na dečju intenzivnu negu.
Tokom konsultacije, služba za infektivne bolesti je snažno posumnjala na besnilo
Šta je besnilo i koliko je ovo slučaj redak?
Besnilo je virusna infekcija koja se prenosi ugrizima ili ogrebotinama zaraženih životinja i napada centralni nervni sistem, što može dovesti do teških poremećaja mozga i smrtnog ishoda. Jednom kad se pojave simptomi, bolest je gotovo uvek fatalna, ali je potpuno izbegnuta ako se primeni pravovremena postekspoziciona profilaksa (PEP).
Izveštaj podseća da su ljudski slučajevi besnila ekstremno retki u SAD i Kanadi — manje od 10 smrtnih ishoda godišnje. Ovo je prvi potvrđeni slučaj u Ontariju od 1967. godine.
Preporuke zdravstvenih službi
Zdravstveni stručnjaci ističu da svako direktno izlaganje šišmišu zahteva hitnu medicinsku procenu, čak i kada nisu vidljivi ugrizi: sitni ili neprimetni ugrizi mogu preneti virus. Ako postoji sumnja na izlaganje, lekari mogu preporučiti postekspozicionu profilaksu (PEP), koja uključuje vakcinu protiv besnila i, po potrebi, imunoglobulin.
Ukratko: besnilo se može sprečiti pravilnom i pravovremenom intervencijom — zato je važno tražiti medicinski savet nakon bilo kakvog direktnog kontakta sa šišmišem.
Izvor: Canadian Medical Association Journal; podaci Centers for Disease Control and Prevention (CDC) o besnilu.
Pomozite nam da budemo bolji.
