Top 6 zemalja sa najvišim stopama nasilja nad ženama — gde je situacija najalarmantnija

Jul 6•3 min čitanja

The Top 6 Countries With the Highest Rates of Violence Against Women

Nasilje nad ženama i dalje je globalno rasprostranjeno: oko 840 miliona žena iskusilo je fizičko ili seksualno nasilje, a 2024. prosečno 137 žena dnevno ubijeno je od strane partnera ili bliskog rođaka. Pacifička ostrva (Papua Nova Gvineja, Solomonova Ostrva) beleže ekstremno visoke stope nasilja, dok u konfliktima u Sudanu, DR Kongu i Južnom Sudanu seksualno nasilje često služi kao oružje rata. Spor globalni napredak (smanjenje od ~0,2% godišnje) ukazuje da je ispunjenje ciljeva do 2030. ozbiljno dovedeno u pitanje.

Nasilje nad ženama ostaje jedno od najraširenijih kršenja ljudskih prava globalno. Procene pokazuju da je oko 840 miliona žena—gotovo jedna od tri—iskustvovalo fizičko ili seksualno nasilje tokom života. Izveštaji i podaci međunarodnih organizacija (WHO, UN Women, UNODC) ukazuju na to da su u nekim državama rizici i stope posebno alarmantni.

1. Papua New Guinea (Image Credits: Unsplash)

Pregled i ključne brojke

U 2024. u proseku je 137 žena i devojčica dnevno izgubilo život nasiljem od strane partnera ili bliskog rođaka. Pad nasilja na globalnom nivou je izuzetno spor — oko 0,2% godišnje — zbog čega je teško očekivati ispunjenje cilja UN-a o iskorenjivanju nasilja nad ženama do 2030.

2. Solomon Islands (Image Credits: Pixabay)

Gde je situacija najteža

Papua Nova Gvineja i region Južnog Pacifika

Papua Nova Gvineja izdvaja se visokim stopama intimnog partnerskog i porodičnog seksualnog nasilja (~68%). Više od dve trećine žena u zemlji doživljava neku formu seksualnog nasilja tokom života, a istraživanja pokazuju i visoku stopu normalizacije nasilja: gotovo 7 od 10 žena opravdavaju nasilje nad sobom u nekim okolnostima. Slični obrasci zabeleženi su i u Fidžiju, Kiribatiju i na Solomonovim Ostrvima, gde rizik tokom života prelazi 50%.

3. Afghanistan (Image Credits: Pexels)

Solomonova Ostrva

Na Solomonovim Ostrvima 64% žena u dobi 15–49 godina prijavilo je fizičko ili seksualno nasilje od intimnog partnera. Institucionalni odgovori dugo su bili slabi, ali su lokalne vlasti i nevladine organizacije pokrenule inicijative poput SAFENET-a kako bi koordinisale policiju, zdravstvene ustanove i krizne centre. Ipak, pristup uslugama ostaje neravnomeran, naročito van prestonice.

4. Democratic Republic of the Congo (Image Credits: Unsplash)

Avganistan

Od zauzimanja vlasti 2021. godine situacija za žene se bitno pogoršala: pravne i institucionalne zaštite su se urušile, a društveni nadzor i ograničenja su pojačani. Do jula 2024. 64% žena izjavilo je da se ne oseća bezbedno da izlazi same, a porasli su i problemi mentalnog zdravlja. Kombinacija pravne isključenosti, ekonomske krize i porodičnog nasilja stvara teško merljivu, ali duboku krizu.

5. Sudan (Image Credits: Pexels)

Demokratska Republika Kongo (DR Kongo)

U konfliktom pogođenim oblastima DR Konga seksualno nasilje često je sastavni deo oružanih sukoba; mnoga izvlačenja ukazuju na široku upotrebu silovanja i druge oblike rodno zasnovanog nasilja. Kolaps sistema zaštite i otežan pristup pravdi znače da većina slučajeva ostaje neprijavljena i neprocesuirana, dok humanitarne organizacije ocenjuju DR Kongo kao jedno od najnebezbednijih mesta za žene.

6. South Sudan (Image Credits: Pixabay)

Sudan

Građanski sukob između Sudanese Armed Forces i Rapid Support Forces doveo je do masovnog i sistemskog seksualnog nasilja koje se koristi kao oružje rata. Od decembra 2023. broj preživelih koji traže usluge za rodno zasnovano nasilje porastao je za 288%. Postoje izveštaji o prisilnim nestancima i otmicama žena i devojčica radi seksualne eksploatacije, dok zvanične brojke verovatno predstavljaju tek deo realnog obima nasilja.

Južni Sudan

Decenije konflikta i slabe institucije ostavile su malo zaštite za žene. U konfliktom pogođenim zonama zabeleženo je povećanje prijavljenih slučajeva rodno zasnovanog nasilja — oko 8.100 prijavljenih slučajeva u 2025. (porast od 25% u odnosu na 2024.) — dok su devojčice često meta trgovine i seksualne eksploatacije. Teške humanitarne okolnosti (hrana, raseljavanje) dodatno povećavaju rizike.

Širi uzroci i zaključak

Ove zemlje povezuju faktori poput oružanih sukoba, slabe vladavine i institucija, ukorenjenih rodnih normi i nekažnjivosti počinilaca. Podaci takođe ukazuju na veliko podizveštavanje: stvarna prevalenca nasilja je gotovo sigurno značajno viša od prikazanih brojeva. Potreban je koordinisan međunarodni i lokalni odgovor koji kombinuje pravnu zaštitu, pristup zdravstvenim i socijalnim uslugama, obrazovne programe i mehanizme odgovornosti kako bi se situacija promenila.