Euclid je detektovao 31 kvazar, uključujući dva najstarija ikada zabeležena čija svetlost potiče iz vremena kada je univerzum imao ~670 miliona godina. Otkriće pomera prethodni rekord za oko 20 miliona godina i udvostručuje broj poznatih drevnih kvazara od lansiranja Euclida 2023. godine. Nalazi produbljuju zagonetku kako su supermasivne crne rupe narasle do milijardi sunčevih masa u tako ranom periodu. Podaci James Webb teleskopa uskoro će biti analizirani kako bi se bolje razumelo formiranje prvih kvazara.
Euclid Otkrio 31 Kvazar, Dva Najstarija Ikada — Novi Zagoni o Rastu Supermasivnih Crnih Rupa
An artist's impression of a quasar, the black hole-powered brightest objects in the universe (M. KORNMESSER)(M. KORNMESSER/ESO/AFP)
Teleskop Evropske svemirske agencije Euclid otkrio je 31 kvazar, među kojima su i dva najstarija ikada zabeležena. Njihova svetlost dopire iz doba kada je univerzum imao oko 670 miliona godina — svega oko 5% njegove sadašnje starosti.
Šta su kvazari i zašto su važni?
Kvazari su izuzetno sjajni izvori energije koji nastaju kada supermasivne crne rupe u središtima ranih galaksija gutaju okolnu materiju. Zbog svoje velike svetlosti kvazari funkcionišu kao kosmička svetionika: proučavanjem svetlosti koja prolazi kroz međugalaktički gas naučnici mogu pratiti proces reionizacije — period kada su se formirale prve zvezde i galaksije i okončale kosmičke "mračne vekove".
Šta otkriće znači za astronomiju?
Euclid je, radeći iz svoje tačke na približno 1,5 miliona kilometara od Zemlje (Lagrangeova tačka L2), udvostručio broj poznatih drevnih kvazara u samo dve godine od lansiranja 2023. Novi par najstarijih kvazara pomerio je prethodni timski rekord iz 2021. za oko 20 miliona godina, što omogućava direktniji uvid u veoma rano doba univerzuma.
"Kvazare možemo koristiti kao svetionike za proučavanje gasa između nas i njih, kako bismo pratili kako se univerzum reionizovao kroz ovu kosmičku istoriju," rekao je Daming Yang, prvi autor studije.
Međutim, otkrića produbljuju i jednu veliku naučnu zagonetku: kako su supermasivne crne rupe dostigle mase od milijardi sunčevih masa tako rano u istoriji kosmosa. "Svaki novi korak unazad u vremenu čini zagonetku sve nejasnijom," dodao je koautor Joseph Hennawi.
Šta sledi?
Tim već koristi i podatke sa svemirskog teleskopa James Webb, koji je posmatrao te iste kvazare. Analize Webbovih posmatranja treba da pomognu da se razjasne uslovi formiranja ranih supermasivnih crnih rupa i da se sastavi kronika kvazara iz prve milijarde godina univerzuma.
Za sadašnje i buduće studije: otkrića iz Euclida otvaraju mogućnost sistematskog mapiranja prvih generacija galaksija i kvazara, ali i zahtevaju unapređenje teorijskih modela rasta crnih rupa kako bi se objasnio brzinski rast do ekstremnih masa u relativno kratkom kosmičkom vremenu.
Pomozite nam da budemo bolji.
