Sažetak: Anketa KFF-a obuhvatila je 2.480 odraslih u SAD i pokazala je povezanost između traženja zdravstvenih saveta na društvenim mrežama i AI četbotovima i većeg verovanja u mitove o MMR i COVID-19 vakcinama. Između 33% i 41% ispitanika smatra da su istraživane tvrdnje netačne, dok se oko polovine nalazi u "promenljivom srednjem sloju". Među online korisnicima 37% veruje da MMR verovatno izaziva autizam, a 16% smatra to definitivno tačnim. Istraživanje ukazuje na važnost pouzdanih izvora i uloge lekara u suzbijanju dezinformacija.
KFF: Korišćenje Društvenih Mreža i AI Za Zdravstvene Savete Povezano Sa Verovanjem U Mitove O Vakcinama
(Credit: Spencerbdavis/Wikimedia Commons)
Nova anketa istraživačke organizacije KFF ukazuje na vezu između traženja zdravstvenih saveta na internetu — posebno na društvenim mrežama i kroz AI četbotove — i većeg prihvatanja netačnih tvrdnji o vakcinama.
Šta je istraživanje obuhvatilo
Istraživanje je uključilo 2.480 odraslih stanovnika Sjedinjenih Država i ispitivalo koliko često koriste aplikacije društvenih mreža i AI četbotove za informacije o zdravlju, kao i njihova uverenja o MMR (ospice, zauške i rubeole) i COVID-19 vakcinama.
Glavni nalazi
KFF je utvrdio da su ispitanici koji su prijavili nedeljnu ili češću upotrebu društvenih mreža za zdravstvene informacije skloniji da veruju bar u jedan mit o vakcinama u odnosu na one koji nikada ne koriste društvene mreže za takve informacije. Sličan obrasac zabeležen je i kod ljudi koji redovno koriste AI četbotove za zdravstvene savete — i oni su češće podložniji dezinformacijama nego ljudi koji to ne rade.
Među često ponavljanim lažnim tvrdnjama koje su istraživane su: da MMR vakcine izazivaju autizam, da su vakcine opasnije od samih bolesti (npr. ospica), da su COVID-19 vakcine izazvale više smrtnih slučajeva nego virus, i da mRNA vakcine menjaju čovekov DNK.
Iako je veliki deo ispitanika čuo za ove tvrdnje, između 33% i 41% smatra da su one netačne (u zavisnosti od konkretne tvrdnje). KFF napominje da se najmanje polovina ispitanika nalazi u "promenljivom srednjem sloju" — odgovarajući da su tvrdnje ili "verovatno tačne" ili "verovatno netačne".
Posebno je zapaženo da među ljudima koji koriste društvene mreže ili AI za zdravstvene informacije, 37% veruje da su MMR vakcine "verovatno" uzrok autizma, dok 16% smatra da je to "definitivno tačno".
Uloga poverenja u lekare i roditeljska ponašanja
KFF takođe navodi da odrasli koji imaju pouzdanog lekara ili kliničara ređe veruju u mitove o vakcinama u poređenju sa onima koji nemaju takvu osobu od poverenja. Roditelji koji odlažu ili preskaču vakcinaciju dece pokazuju snažnije uverenje u mita o vakcinama nego roditelji koji vakcinišu decu prema rasporedu.
Ograničenja i poruka
Važno je naglasiti da anketa ukazuje na povezanost (asocijaciju), a ne na direktnu uzročnost — drugim rečima, ne dokazuje da korišćenje društvenih mreža ili AI uzrokuje verovanje u mitove, već pokazuje da su ta ponašanja povezana. Ipak, nalaz podvlači važnost proverenih izvora informacija i uloge zdravstvenih stručnjaka u suzbijanju dezinformacija.
Zaključak: Rezultati sugerišu da informisanje o vakcinama preko društvenih mreža i AI može biti povezano sa većom verovatnoćom verovanja u netačne tvrdnje. Pouzdani lekari i kvalitetne javnozdravstvene kampanje ostaju ključni u borbi protiv dezinformacija.
Pomozite nam da budemo bolji.
