Otkrivena je stjenovita egzoplaneta GJ 3378b udaljena oko 25 svetlosnih godina. Masa je revidirana sa ~5,26 na ~2,3 mase Zemlje, pa je planeta klasifikovana kao super‑Zemlja, a orbitalni period iznosi ~21 dan. GJ 3378b prima oko 90% Zemljinog zračenja i nalazi se u nastanjivoj zoni, ali joj prete zvezdani vetrovi domaćeg crvenog patuljka, a planetu nije moguće proučavati tranzitnom metodom. Objavljeno u Astrophysical Journal.
Otkrivena stjenovita super‑Zemlja GJ 3378b — susedna egzoplaneta u nastanjivoj zoni
Artist’s conception of the view from the surface of the habitable-zone super-Earth exoplanet GJ 3378b | ©Image Credit: Nikolai Berman / UC Irvine
Astronomi su otkrili i precizirali osobine stjenovite egzoplanete GJ 3378b, koja kruži oko bliskog crvenog patuljka na oko 25 svetlosnih godina u sazvežđu Camelopardalis. Zbog relativne blizine i povoljne insolacije, planeta je privukla pažnju kao jedan od najzanimljivijih kandidata za dalju studiju u našem kosmičkom susedstvu.
Kako je otkrivena i šta znamo
Prvi kandidat za GJ 3378b prijavljen je 2024. zahvaljujući instrumentu SPIRou na teleskopu Canada‑France‑Hawaii (CFHT) na Mauna Kei. Početna analiza sugerisala je masu ~5,26 masa Zemlje, što je ukazivalo na mini‑Neptun. Naknadna, detaljnija studija tima koji je predvodio Paul Robertson (University of California, Irvine), uz dodatne podake više rezolucije sa još dva teleskopa, revidirala je procenu na približno 2,3 mase Zemlje, pa planeta sada ulazi u kategoriju stjenovitih super‑Zemalja.
Tim je takođe prilagodio orbitalni period sa ranijih ~25 dana na oko 21 dan. Ta promena pozicionira GJ 3378b bliže zvezdi i jasno unutar klasične nastanjive zone — područja gde, uz adekvatnu atmosferu, na površini može postojati tečna voda.
„Ovo je jedan od naših najbližih kosmičkih suseda. Dvadeset pet svetlosnih godina zvuči daleko, ali u okviru Mliječne staze to je praktično komšija,“ izjavio je Paul Robertson.
Ograničenja i neizvesnosti
Važno je istaći da sve trenutne informacije o GJ 3378b potiču iz radijalno‑brzinskih posmatranja (Doplerov efekat). To znači da dobijena masa zapravo predstavlja minimalnu vrednost (M sin i) — ako je orbitalna inclinacija niska, stvarna masa bi mogla biti veća. Takođe, host zvezda je crveni patuljak koji može ispuštati snažne zvezdane vetrove i flaring događaje. Takva aktivnost može postepeno ogoliti ili znatno izmeniti atmosferu planete, pa je neizvesno da li GJ 3378b uopšte ima gustu, zaštitnu atmosferu.
Planeta ne pravi tranzit iz naše perspektive, pa metoda tranzitne spektroskopije — koja omogućava direktno ispitivanje atmosferskog sastava — nije primenljiva. Zbog toga ni James Webb Space Telescope ne može trenutno da uradi znatne atmosferske analize za ovu metu. Iako su buduće misije i tehnike (npr. direktno slikanje ili napredna astrometrija) potencijalni putevi, ozbiljnija potvrda atmosfere ili traženje biosignala verovatno će sačekati naredne decenije i planirane posmatračke platforme poput NASA‑inog Habitable Worlds Observatory, koje se ne očekuje pre 2040‑ih.
„Krajnji cilj su biosignali. Još smo u fazi izviđanja našeg solarnog susedstva, tražeći planete oko najbližih zvezda jer će upravo oni biti najlakši za detekciju eventualnih biosignatura,“ rekao je Michael Endl (University of Texas at Austin), koautor studije.
Zaključak
GJ 3378b predstavlja zanimljiv cilj: blizu je, verovatno stjenovit i prima približno 90% zračenja koje Zemlja dobija od Sunca, ali ključna pitanja ostaju otvorena — pre svega, da li ima i može da zadrži atmosferu u uslovima koje nameće njen aktivni crveni patuljak. Objavljeni rezultati pojavili su se u Astrophysical Journal i beleže primer kako kombinacija instrumenata i višestrukih posmatranja može značajno promeniti naše razumevanje novih egzoplaneta.
Izvori: UC Irvine, Astrophysical Journal (ApJ), NASA Exoplanet Archive, Space.
Pomozite nam da budemo bolji.
