Naučnici su pomoću južnoafričkog teleskopa MeerKAT prvi put otkrili izuzetno slabe radio‑signale iz centralnog kompaktnog objekta 1E 1207.4‑5209, poznatog kao "Pulsar Plavog Oka". Pulsar emituje impulse na svakih 424 milisekunde — što odgovara njegovom rotacionom periodu — a detekcija se povezuje s "spin glitch" događajem zabeleženim 2015. godine. Nalaz sugeriše da u našoj galaksiji može postojati znatno više teško uočljivih pulsara nego što se do sada mislilo.
Uhvaceni slabi radio signali iz retkog "Pulsara Plavog Oka" posle decenija tišine
An artist's depiction of a pulsar emitting radio waves. | Credit: Nazarii Neshcherenskyi/Getty Images
Tihe neutronske zvezde u središtima ostataka supernova možda zapravo ne ćute — naučnici su prvi put detektovali izuzetno slabe radio‑emisije koje dolaze iz jednog takvog objekta. Ovo otkriće otvara mogućnost da u našoj galaksiji postoji mnogo više teško uočljivih pulsara nego što se ranije pretpostavljalo.
Šta su CCO i zašto je ovo važno?
Kada masivna zvezda eksplodira kao supernova, njen jezgro može kolabirati i formirati ili neutronsku zvezdu ili crnu rupu. Neutronske zvezde često imaju snažna magnetna polja koja ubrzavaju nabijene čestice i stvaraju usmerene mlazove radio-talasa. Ako se mlaz povremeno obasja ka Zemlji, objekat posmatramo kao pulsar.
Međutim, nekoć otkriveni centralni kompaktni objekti (CCO) u ostacima supernova izgledaju radio‑tihi. Jedno objašnjenje je da im nedostaje dovoljno snažno magnetno polje da proizvede detektabilan radio‑mlaz. Nakon decenija posmatranja bez signala, sada imamo izuzetak.
Detekcija Pulsara Plavog Oka
Tim na čelu sa Zhang Lei iz National Astronomical Observatories of the Chinese Academy of Sciences (NAOC) upotrebio je južnoafrički radio‑teleskop MeerKAT i otkrio da objekat 1E 1207.4‑5209 ipak emituje radio‑pulse — vrlo slabe — sa periodom od 424 milisekunde. Taj period odgovara već poznatom periodu rotacije objekta, što potvrđuje njegovo pulsarsko ponašanje.
The Blue Eye Pulsar presented in the style of the classic painting "Five Horses" from the Song dynasty, back to which the first complete human record of a supernova explosion dates. | Credit: Tsinghua University/Zhang & Li et al.
Objekt, koji je Li Di nazvao "Pulsar Plavog Oka", nalazi se u centru ostatka supernove udaljenog oko 10.000 svetlosnih godina u našoj Mliječnoj stazi. Kombinacija slabih radio‑podataka i jakih rendgenskih snimaka daje izgled nalik plavom oku, po čemu je ime nastalo.
Moguća veza sa "spin glitch" događajem
Supernova koja je stvorila ovaj objekt eksplodirala je pre više od 4.100 godina. U posmatranjima iz 2015. zabeležen je tzv. spin glitch — nagli, mali porast rotacione brzine, verovatno izazvan pomeranjima unutar veoma gustog unutrašnjeg sloja neutronske zvezde. Lei i saradnici pretpostavljaju da je taj glitch mogao ojačati ili promeniti orijentaciju magnetnog polja, zbog čega su veoma slabi radio‑sastavni postali detektabilni.
Nakon glitch‑a, brzina rotacije obično se postepeno vraća, pa postoji mogućnost da se i radio‑emisija ponovo ugasi. Zato tim naglašava značaj kontinuiranog praćenja kako bi se pratila trajnost signala.
Širi implikacije
Ako su zaključci tačni, u galaksiji bi mogla postojati velika populacija slabih, često neotkrivenih pulsara. To može objasniti i zašto kod nekih ostataka supernova — kao što je ostaci SN 1987A u Velikom Magelanovom oblaku — još nije pronađen jasno detektovan pulsar, iako indirektni dokazi upućuju na prisustvo neutronske zvezde.
Detekcija radio‑talasa iz "Pulsara Plavog Oka" prijavljena je 25. juna u časopisu Nature Astronomy.
Pomozite nam da budemo bolji.
