Nova studija istraživača sa Univerziteta u Tsukubi pokazuje da zvukovi koji stvaraju utisak približavanja ubrzavaju subjektivni osećaj vremena, dok zvukovi koji se udaljavaju dovode do potcenjivanja trajanja. Eksperiment je obuhvatio 48 učesnika podeljenih u tri grupe (približavanje, udaljavanje, kontrola) koji su procenjivali trajanje kratkih tonova držeći taster. Rezultati, podržani računarskim modelom, ukazuju na ulogu povećane pažnje i arousal-a (moguće povezanog sa dopaminom) i potvrđuju Vierordtov efekat.
Nije Ti Se Učinilo: Zvuk Koji Se Približava Bukvalno Iskrivljuje Osećaj Vremena
The world-famous Prague Astronomical Clock. (Jorge Royan/CC BY-SA 3.0)
Albert Ajnštajn nas je podsetio da je vreme relativno u fizičkom smislu, ali nova istraživanja potvrđuju da je vreme i perceptivno relativno: naš osećaj trajanja menja se u zavisnosti od spoljašnjih i unutrašnjih faktora.
Iz neprijatnih stomatoloških pregleda, preko saobraćajnih zastoja do trenutaka visokog adrenalina — subjektivno vreme često teče drugačije nego onoliko koliko pokazuju satovi.
U pokušaju da bolje razumeju kako auditivne informacije oblikuju percepciju vremena, istraživači Achille Pasqualotto i Hiroto Kawarada sa Univerziteta u Tsukubi sproveli su eksperiment sa senzornom supstitucijom i upotrebili računarski model da analiziraju rezultate.
Approaching sounds lead to an overestimation of time, the research suggests. (geralt/Pixabay/Canva)
"Istraživanje je ispitalo uticaj pozadinskih pokretnih zvukova na procenu vremenskih intervala i otkrili smo da zvuk koji se približava značajno ubrzava percipirano vreme u poređenju sa zvukom koji se udaljava." — autori.
U eksperimentu je učestvovalo 48 osoba vezanih oči, sa prosečnom starošću od oko 22 godine, podeljenih u tri grupe. Jedna grupa je slušala zvukove koji su stvarali utisak približavanja, druga zvukove koji su zvučali kao da se udaljavaju, dok je kontrolna grupa slušala izmešane (scrambled) pozadinske zvuke. Tokom eksperimenta svi učesnici su izlagani kratkim, jasno razaznatljivim sinusnim tonovima ("prednji" tonovi).
Nakon svakog prednjeg tona učesnici su pritiskali i držali taster (spacebar) onoliko dugo koliko su verovali da je ton trajao, čime su registrovali svoje subjektivne procene trajanja. Podaci su potom analizirani i pomoću računarskog modela.
Glavni nalazi
Rezultati i model pokazuju dosledan obrazac: zvukovi koji stvaraju utisak približavanja dovode do precenjivanja trajanja (subjektivno vreme deluje ubrzano), dok zvukovi koji se udaljavaju dovode do potcenjivanja trajanja. Autori ovo objašnjavaju povećanim angažovanjem pažnje i višim stepenom arousal-a — mehanizmi u kojima bi mogla učestvovati i dopaminska aktivnost.
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
Istraživanje takođe izveštava o prisustvu Vierordtovog efekta: kraći intervali su skloni precenjivanju, dok su duži intervali skloni potcenjivanju. Nalazi su u skladu sa teorijom skalarnog očekivanja (Scalar Expectancy Theory), prema kojoj subjektivno merenje vremena uključuje pulsirajući unutrašnji "pacer", procese odlučivanja i memoriju.
Šta dalje?
Autori predlažu buduće eksperimente u kojima bi učesnici „proizvodili“ vreme — na primer, držali taster određeni broj sekundi — kao i testiranje da li pozadinski zvuk koji istovremeno ubrzava tempo dodatno pojačava efekt subjektivnog ubrzanja vremena.
Evolucijski i praktični kontekst
Evolucijsko objašnjenje je intuitivno: brže detektovanje i reakcija na približavajuće objekte (predator, prijatelj, vozilo) davala je prednost u preživljavanju. Danas ta sposobnost utiče na svakodnevne aktivnosti — od sporta do bezbedne vožnje.
Studija je objavljena u časopisu Scientific Reports.
Pomozite nam da budemo bolji.
