Ključna tvrdnja: IISS tvrdi da je Rusija koristila "shadow fleet" za lansiranje dronova u blizini evropskih vojnih baza kako bi testirala NATO reakcije. Između avgusta 2024. i februara 2026. zabeleženo je 144 sumnjiva leta, dok je Nemačka 2025. prijavila preko 1.000 opažanja. Izveštaj navodi konkretne slučajeve (Arctica, Boracay, Køge, Kopenhagen) i upozorava na kombinaciju špijunaže i psihološkog pritiska. Preporučuje se jačanje nadzora, civilno-vojne koordinacije i zaštite kritične infrastrukture.
IISS Upozorava: Ruska "Shadow Fleet" Navodno Lansira Dronove Da Testira NATO Protivvazdušnu Odbranu
French navy diverts suspected russian shadow fleet tanker to Marseille-Fos port.(Reuters Photos)
Međunarodni institut za strateške studije (IISS) u novom izveštaju tvrdi da su ruske jedinice koristile tzv. "shadow fleet" — starija i sankcijama izbegavajuća trgovačka plovila — kao platformu za lansiranje dronova u blizini evropskih vojnih baza, aerodroma i drugih osetljivih lokacija. Cilj, prema autorima izveštaja, bio je testiranje vremena reakcije NATO saveznika, otkrivanje ranjivosti infrastrukture i stvaranje psihološkog pritiska na javnost i političke elite.
Šta izveštaj navodi
IISS beleži 144 sumnjiva leta dronova između avgusta 2024. i februara 2026. u blizini vojnih i nuklearnih lokacija u Nemačkoj, Francuskoj, Belgiji, Holandiji, Velikoj Britaniji i Danskoj, kao i iznad američkih vazdušnih baza u Britaniji. U Nemačkoj je, navodno, tokom 2025. zabeleženo više od 1.000 sumnjivih opažanja, posebno iznad firmi iz odbrambenog sektora i baza gde su se obuke održavale za ukrajinske snage.
Ukraine's President Volodymyr Zelensky speaks at a press conference after meetings with the heads of the EU and Ireland, following a formal ceremony to mark the launch of Ireland's eighth EU presidency, at Dublin Castle in Dublin on July 1, 2026.
Ključni incidenti i primeri
Izveštaj ističe nekoliko visokoprofilnih slučajeva: plovila označena kao deo "shadow fleet" zabeležena su blizu danske obale dok je oko luke Køge 3. januara 2025. prijavljeno 20 dronova; 22. septembra iste godine opažanja dronova dovela su do zatvaranja aerodroma u Kopenhagenu, pri čemu su IISS-ovi podaci pokazali prisustvo brodova Arctica i Boracay u okolini. Takođe su pomenuti napadi blizu vojnih baza u Holandiji i Belgiji, za koje se veruje da su lokacije povezane sa američkim B61-12 nuklearnim bombama, kao i napadi blizu francuske baze za balističke podmornice na Île Longue.
Ciljevi i taktika kampanje
Prema analizi, kampanja ima više namera: 1) tehničko prikupljanje obaveštajnih podataka i testiranje protivvazdušnih sistema, 2) identifikacija ranjivosti u dual-use infrastrukturi i logističkim čvorištima koja podržavaju Ukrajinu, i 3) namerno stvaranje ekonomskih i psiholoških troškova — prekidi civilne avijacije, narušavanje poverenja javnosti u bezbednost vazdušnog prostora i normalizacija niskointenzivnih kršenja koja ne bi automatski prouzrokovala vojnu reakciju Alijanse.
Russian President Vladimir Putin has denied accusations of Russian sabotage and surveillance across Europe.
„Nema sumnje u mom umu da Rusi koriste plovila shadow flote kao platformu da dovedu različite tipove dronova bliže raznim evropskim zemljama,“ rekao je penzionisani general-potpukovnik Ben Hodges, bivši komandant US Army Europe.
Reakcije i poricanja
Švedska je direktno optužila Moskvu nakon incidenta u kojem je dron lansiran sa ruskog broda proletao blizu francuskog nosača aviona. Ruski predsednik Vladimir Putin kategorički negira umešanost, zahtevajući „dokaze" za takve tvrdnje. Ipak, IISS tvrdi da je moguće povezati rute i prisustvo određenih brodova u regionu sa vremenom i lokacijom pojedinih incidenata.
Situacija izvan Evrope
Izveštaj navodi i slične neobjašnjive pojave u SAD: u decembru 2023. iznad Joint Base Langley-Eustis u Virdžiniji neovlašćeni letovi su trajali 17 dana, dok su dronovi u martu primesno letili blizu Barksdale AFB, doma B-52 bombardera. američke istrage su delimično zaključile da su mnogi incidenti rezultat hobista, ali IISS smatra da evropski obrazac ukazuje na organizovaniju kampanju.
Implikacije za Evropu i NATO
Ako su tvrdnje tačne, države članice NATO suočavaju se sa potrebom da: unaprede nadzor morskih i vazdušnih pristupa, poboljšaju koordinaciju civilno-vojnih procedura, ojačaju zaštitu kritične i dual-use infrastrukture, i razmotre diplomatske i pravne korake protiv korišćenja trgovačkih plovila za vojne ili hibridne operacije.
Zaključak
Izveštaj IISS donosi ozbiljna upozorenja o mogućem taktičkom pristupu koji kombinuje obaveštajno praćenje i psihološki pritisak. Dok institucije i vlade nastavljaju istrage, važno je razlikovati potvrđene činjenice od spekulacija i insistirati na transparentnosti i međunarodnoj saradnji u istrazi sličnih incidenata.
Pomozite nam da budemo bolji.
