Studija Pokazuje: Australijska Zabrana Naloga Mlađih Od 16 Godina Ne Funkcioniše — Platforme Ne Traže Proveru Starosti

Sidnej, 7. jul — Nova studija tima koji je savetovao australijsku vladu otkriva da prve faze provere starosti na velikim društvenim mrežama često ne prepoznaju mlade korisnike, čime se dovodi u pitanje efikasnost svetski jedinstvene zabrane naloga osobama mlađim od 16 godina.

Šta su pokazali testovi

Tim softverskih testera iz firme KJR, koji je prošle godine testirao softver za verifikaciju starosti na više od 1.000 Australijanaca, otvorio je 50 kontrolnih naloga nakon stupanja novog zakona na snagu. Na svim tim nalozima je starost deklarisana kao 16 godina — ali nijedan nije bio zatražen da dostavi dokaz o godinama pri registraciji, naveli su istraživači za Reuters.

Svi test-nalozi su aktivni i raspoređeni su na devet od deset platformi obuhvaćenih zabranom, uključujući Instagram, Snapchat, TikTok i YouTube. Neki lažni nalozi su dobijali reklame za proizvode namenjene mladima, što sugeriše da platforme u nekim slučajevima identifikuju starosnu grupu, dok je jedan nalog na X, koji je tvrdio da ima 16 godina, bio izložen pornografskom sadržaju.

Treba da vam bude zatraženo da dokažete koliko imate godina, a nijednom nam nije traženo da verifikujemo starost ili da koristimo mere provere starosti, rekao je Andrew Hammond, direktor firme KJR.

Reakcije platformi i regulatora

Većina kompanija ili nije odgovorila na zahteve za komentar (Google, X), ili je odbila da komentariše (Snap, TikTok). Meta je naznačila da je 'shadow trial' koji je sproveo Hammond u nekim delovima neskladan sa smernicama regulative, po kojima treba eskalirati na formalnu verifikaciju kad indikatori ponašanja ukazuju na mogućnost da je korisnik maloletan.

Samo je australijska live-streaming platforma Kick zabranila kreiranje naloga bez dokaza o starosti, dok je portparol Kick-a objasnio da druge platforme koriste metode procene starosti zasnovane na ponašanju, što zahteva dovoljno istorijskih podataka da bude pouzdano.

Iz kancelarije komesara za e-bezbednost (eSafety Commissioner) poručuju da regulator veruje da platforme imaju tehnologiju i resurse potrebne za sprečavanje naloga mlađima od 16 godina, te da preporučeni pristup sa više nivoa provere eliminiše jedinstvenu tačku kvara ako se ispravno primeni.

Kritike i šira pozadina

Nakon početne tvrdnje da je oko 4,7 miliona sumnjivih naloga maloletnika uklonjeno u roku od mesec dana, primena zabrane suočila se sa čestim izveštajima o neusklađenosti. Vlada je u martu upozorila na potencijalne tužbe protiv pet platformi, a prošlog meseca udvostručila je maksimalne novčane kazne i pojačala pritisak zbog navodnog postavljanja zabrane u situaciju gde ne može da uspe.

Savetnici koji su učestvovali u originalnom testiranju upozoravali su tokom procesa da su simulacije bile nedovoljno orijentisane na realne metode zaobilaženja, kao što su lažni datumi rođenja, koji su sada postali uobičajeni među mlađima korisnicima, rekao je Colm Gannon iz International Centre for Missing & Exploited Children.

Zaključak i implikacije

Studija ukazuje na ključnu slabu tačku: inicijalne, niskotarifne provere koje platforme koriste da bi smanjile trenje pri registraciji često ne detektuju mlade korisnike kojima bi trebalo zahtevati strožu verifikaciju. Ako platforme nastave da se oslanjaju pretežno na ove prve filtere, zabrana od 16 godina može ostati samo formalna mera bez stvarnog učinka na pristup dece tim servisima.

Stručnjaci pozivaju na jasnije smernice, obimnije testiranje scenarija zaobilaženja i veću transparentnost platformi o tome kada i kako eskaliraju provere starosti — ili će regulatorna kontrola i sudski pritisci verovatno postati jedini mehanizmi koji mogu da obezbede poštovanje pravila.