Voyager 1 će 18.11.2026. dostići udaljenost od jednog svetlosnog dana (≈16,1 milijardi milja), što znači da signalu treba ceo dan da stigne do Zemlje. Letelica, lansirana 1977., i dalje radi i koristi magnetometar i podsistem za plazma talase, dok komunikacija trenutno traje oko 23 sata u jednom smeru. Voyager 2 je takođe u međuzvezdanom prostoru (~21,3 milijardi milja) i nastavlja da šalje podatke dok NASA postupno isključuje instrumente kako bi očuvala snagu.
50 Godina Kasnije: Voyager 1 Dostiže Udaljenost Od Jednog Svetlosnog Dana (≈16,1 milijardi milja)
Voyager 1 spacecraft depicted in an artist's concept traveling through interstellar space. - NASA/JPL-Caltech
Letelica Voyager 1 iz NASA-e dostigla će važnu prekretnicu 18. novembra 2026. — udaljenost od jednog svetlosnog dana od Zemlje, što odgovara približno 16,1 milijardi milja. To znači da bi elektromagnetnom signalu, uključujući radio-poruke, trebalo ceo dan da stigne od Voyagera 1 do Zemlje.
Šta to znači u praksi?
Takva razdaljina je teško pojmiti: automobilom brzinom od 50 mph trebale bi vam skoro 37.000 godina da pređete istu distancu, putničkim avionom (~550 mph) oko 3.300 godina, a to je ekvivalent otprilike 34.000 putovanja Zemlja–Mesec u oba smera. Voyager 1 je trenutno u međuzvezdanom prostoru i kreće se brzinom od oko 38.000 mph (10,6 milja/s) u odnosu na Sunce.
The Pale Blue Dot, an iconic photograph of Earth captured by Voyager 1 spacecraft in 1990. - NASA/JPL-Caltech
Status misije i tehnika
Voyager 1 je lansiran 1977. i ostvario je svoje primarne ciljeve tokom prolaza pored Jupitera (1979) i Saturna (1980), prikupljajući podatke koji su otkrili, između ostalog, Jupitrov slabi prsten i vulkansku aktivnost na mesecu Io. Letelica je 1990. zabeležila ikoničnu fotografiju "Pale Blue Dot", a 2012. postala je prvi objekat koji je ušao u međuzvezdani prostor.
Danas Voyager 1 i dalje šalje podatke, ali komunikacija je vremenski zahtevna — signal između Zemlje i letelice putuje oko 23 sata u jednom smeru. U 2023. letelica je doživela problem u komunikaciji zbog kojeg su podaci bili neupotrebljivi; NASA je, uz testiranje i čekanje na dvosmerne instrukcije, uspela da obnovi redovan prenos podataka u aprilu 2024.
Jupiter's Great Red Spot captured by Voyager 2 in 1979. - NASA/JPL
Naučni instrumenti i budućnost
Od originalnog kompleta instrumenata, Voyager 1 i dalje koristi nekoliko ključnih uređaja: magnetometar i podsistem za plazma talase. Ovi instrumenti pružaju uvid u granicu Sunčevog uticaja i uslove u međuzvezdanom prostoru. Kako snaga na letelici postepeno opada, NASA će isključivati instrumente da bi očuvala komunikaciju, i na kraju će komunikacija sa letelicom prestati, ali Voyager će nastaviti da putuje kroz duboki svemir.
Šta je sa Voyagerom 2?
Njegov "blizanac" Voyager 2 lansiran je nekoliko nedelja ranije i jedina je letelica koja je obavila bliske prolaze pored Urana i Neptuna. Voyager 2 je u međuzvezdanom prostoru od 2018. i trenutno je na oko 21,3 milijardi milja od Zemlje (signal traje ~19 sati u jednom smeru). NASA je već gasila neke instrumente na Voyageru 2 radi uštede energije, a očekuje se isključenje još instrumenata tokom 2026.
Zašto je ovo važno? Prekretnica od jednog svetlosnog dana naglašava koliko su daleko doprele naše tehnologije i pruža jedinstvenu priliku da proučavamo uslove izvan neposrednog uticaja našeg Sunca. Priča Voyagera ilustrira dugovečnost, inženjersku veštinu i radoznalost koja pokreće istraživanje svemira.
Pomozite nam da budemo bolji.
