NASA je primenila manevr "Big Bang" kako bi smanjila potrošnju i predala snagu tamo gde je najpotrebnija. To je omogućilo da tri preostala instrumenta Voyager 2 nastave sa radom najmanje još godinu dana. Letelica koristi tri RTG generatora na plutonijum‑238 i gubi oko četiri vata godišnje, pa su inženjeri morali pažljivo da balansiraju uštedu energije i grejanje kritičnih sistema.
NASA Izvela „Big Bang“: Kako Je Voyager 2 Dobio Još Godinu Dana
NASA engineers have found a way to extend Voyager 2’s mission by saving enough power to keep its three remaining science instruments operating | ©Image Credit: NASA
Negde više od 13,2 milijarde milja od Zemlje, gotovo 50 godina nakon lansiranja, Voyager 2 i dalje šalje naučne podatke — zahvaljujući novom, pažljivo isplaniranom manevru uštede energije koji je osmislio tim iz NASA-inog Jet Propulsion Laboratoryja.
Šta je „Big Bang“ manevr?
„Big Bang“ je naziv koji su inženjeri dali kompleksnom setu promena u upravljanju potrošnjom energije na svemirskom aparatu. Umesto grubog isključivanja sistema, tim je preusmerio funkcije sa uređaja koji troše više na alternative i redizajnirao raspodelu toplote tako da ključni sistemi i tri preostala naučna instrumenta ostanu u funkciji.
Kako Voyager 2 dobija struju?
Voyager 2 nema solarne panele — na toj udaljenosti sunčeva svetlost je suviše slaba. Električnu energiju obezbeđuju tri radioizotopna termoelektro-generatora (RTG) napajana plutonijumom-238, koji postepeno propada. Zbog toga letelica gubi otprilike četiri vata dostupne snage godišnje.
Zašto je manevar delikatan?
Ušteda energije nije samo gašenje uređaja: mnoge komponente zahtevaju toplotu da bi funkcionisale. Prevelika ušteda na pogrešnom mestu može dovesti do zamrzavanja ili oštećenja sistema. Inženjeri su morali pažljivo da odrede gde će svaki vat otići — sa ciljem da se očuvaju grejanje kritičnih delova, pravilan položaj antene i radostroj naučnih instrumenata.
Šta znači za misiju?
Rezultat je dodatna operativna godina za tri preostala naučna instrumenta Voyager 2 — umesto da se jedan od instrumenata ugasi pre kraja 2026. NASA planira sličan manevar za Voyager 1 u narednim mesecima, dok se oba aparata polako približavaju kraju svojih napajanja.
Daljina, komunikacija i podatci
Voyager 2 je trenutno više od 13,2 milijarde milja (oko 21,4 milijarde km) od Zemlje. Radio-signal svetlosti treba skoro 20 sati da stigne do letelice u jednom pravcu, odnosno skoro 40 sati za komandu i povratnu potvrdu — što čini svaki korak u daljinskom upravljanju izrazito sporim.
Krátak podsjetnik o istoriji
- Lanciran: 20. avgusta 1977. sa Cape Canaverala.
- Proleteo pored: Jupitera (1979), Saturna (1981), Urana (1986) i Neptuna (1989).
- Neptun: približno 4.800 km iznad vrhova oblaka (25. avgusta 1989.).
- Prešao heliopauzu: 5. novembra 2018., drugo ljudsko vozilo u međuzvezdanom prostoru posle Voyagera 1.
Šta dalje?
Cilj NASA-e ostaje isti: održati letelicu toplom, antenu usmerenu prema Zemlji i maksimalno iskoristiti preostalu snagu za prikupljanje naučnih podataka sve dok RTG to omogućava. Svaka nova tehnika uštede produžava misiju koja je od samog početka nadmašila sva očekivanja.
Izvori: Geekspin, SciTechDaily, Aerospace Global News. Originalni članak dostupan na GEEKSPIN (affiliate linkovi mogu donositi provizije).
Pomozite nam da budemo bolji.
