Libanski Gradovi Demantuju Netanyahuove Tvrdnje: Analitičari Kažu Da Je Cilj Podsticanje Razdora

Bejrut — Petnaest gradova i sela na jugu Libana energično su demantovali izjavu izraelskog premijera Benjamina Netanyahua da su navodno zatražili aneksiju izraelske kontrole. Lokalni zvaničnici i analitičari ocenjuju da su njegove opaske pokušaj da se podstaknu sektarske podele u zemlji.

Netanyahuov Svet

"Hrišćanska sela u Libanu, neka od njih su zapravo tražila da budu anektirana Izraelu, zato što ih mi štitimo od Hezbolaha, fanatici Hezbolaha koji žele da ih ubiju, i mi isto radimo sa hrišćanima svuda," rekao je Netanyahu u emisiji The Sunday Briefing na Fox News.

Zvaničnici iz 15 južnih naselja, gde žive hrišćanske zajednice, objavili su zajedničko saopštenje u kome su naznačili da takve tvrdnje nisu tačne i da predstavljaju pokušaj podsticanja "sediсije i razdora" među Libancima.

Reakcije i kontekst

Karim Emile Bitar, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Sveti Josif u Bejrutu, izjavio je za Al Jazeeru da Netanyahuove tvrdnje "odražavaju cinizam" i da su "potpuno izmišljene". Prema njegovim rečima, libanski zvaničnici su kontaktirali gradonačelnike svih južnih mesta i nijedno nije potvrdilo takvu tvrdnju.

Izuzev pojedinačnih izjava, Melhem Khalaf, grčko-pravoslavni poslanik iz Bejruta, održao je konferenciju za štampu i rekao da Netanyahu "nema pravo da govori u ime hrišćana". Hanna al-Amil, predsednica opštine Rmeish, potvrdila je za L'Orient-Le Jour da "nijedno selo na jugu nije uputilo takav zahtev".

Šira bezbednosna i politička pozadina

Izrael, koji po navodima članka kontroliše oko šest procenata libanske teritorije, portretiše sebe kao zaštitnika određenih manjina — narativ koji analitičari opisuju kao klasičnu taktiku "podeli pa vladaj". Netanyahujeve opaske pojavile su se nakon sporno posredovanog američkog okvira Liban–Izrael.

Poslednji ozbiljniji talas sukoba eskalirao je 2. marta kada je Hezbolah ispalio šest raketa na ciljeve u Izraelu, nakon čega je usledio pojačani izraelski odgovor, uključujući udare po pojasu i napade u južnom Libanu. U tom periodu zabeleženo je više incidenata koji su izazvali međunarodnu osudu: u aprilu je izraelski vojnik izazvao ogorčenje kada je razbio statuu Isusa u južnom Libanu, ranije je poginuo sveštenik pogođen tenkovskim dejstvom, a zvaničnik jedne hrišćanske partije ubijen je u istočnom predgrađu Bejruta.

Tokom poslednjih napada više od 1,2 miliona ljudi bilo je raseljeno, većinom šiitskih civila koji su morali da potraže utočište u oblastima sa drugačijom verskom strukturom, što je dodatno podgrejalo strahove od eskalacije sektarskih tenzija.

Javni sentiment i anketa

Anketa sprovedena u junu 2026. godine od strane profesora Jad Melkija sa Libansko-američkog univerziteta pokazala je podeljeno, ali pretežno negativno viđenje Izraela: od 1.000 ispitanika, 54% smatra da je diplomatija jedini put ka oslobođenju, 35% podržava oružani otpor, oko 34% podržava mirovni sporazum sa Izraelom, dok 87% smatra da je Izrael neprijatelj Libana.

Zaključak

Analitičari upozoravaju da je cilj ovakvih izjava slabljenje unutrašnjeg jedinstva Libana i korišćenje sektarskih podela u strateške svrhe. Mnogi libanski zvaničnici i lokalne zajednice zato pozivaju na jedinstvo i oprez kako bi se sprečilo dalje podgrijavanje tenzija.