Moramo igrati Kremljove igre mačke i miša na moru — šta znači nedavni prelet Tu‑142

Prošlog četvrtka popodne, visoko u Norveškom moru, ruski avion Tu‑142 (NATO kodno ime Bear‑F) izveo je niski prelet iznad nosača aviona HMS Prince of Wales i bacio više sonobojova u vodu oko njega. Avion je zanemario više radio‑poziva na međunarodnim frekvencijama, što je Ministarstvo odbrane opisalo kao „nepotrebno blizak“ i „nebezbedan i neprofesionalan“ prilazak.

Šta se zapravo dogodilo

Tu‑142 je primarno protivpodmornička i patrolna varijanta dugovečne Tu‑95. Njegova osnovna zadaća je otkrivanje i praćenje podmornica pomoću sonobojova i drugih senzora, dok je nadzor površine sekundaran. Zbog toga nije predstavljao direktnu, neposrednu pretnju nosaču ili pratećim brodovima — ali je incident imao obaveštajnu vrednost i potencijal da prikupi akustične podatke.

Ocena rizika

„Blizina“ na moru je relativan pojam: postoji skala od asertivnog ponašanja, preko neprofesionalnog, do zaista opasnog ili glupog. U ovom slučaju, prema javno dostupnim informacijama, incident je bio na nižoj strani te skale. Postoje mnogo ozbiljniji primeri — kao što je 2021. incident u Crnom moru ili lasersko osvetljavanje RAF‑ovih aviona — koji nose veći rizik od eskalacije.

Napomena: Bacanje sonobojova moglo je da donese korisne akustične podatke, ali moderne nosače i njihove pratnje nisu podvodno „tajne“, a kontrarotirajući propelri Bear‑F proizvode značajan zvuk koji i sami podaci otkrivaju.

Odgovor i širi kontekst

Dva aviona F‑35B iz 809 Naval Air Squadron poletela su s nosača i pratila Bear dok nije napustio zonu. Ključni cilj takvih odgovora je pokazati da su posete praćene od trenutka detekcije, koristeći mrežu britanskih, norveških i savezničkih senzora — što je i suština odvraćanja.

Carrier Strike Group bila je na operaciji Firecrest kako bi odvraćala ruske aktivnosti, štitila podvodne kablove i infrastrukturu i čuvala severni bok NATO‑a. Iako su međunarodne vode dostupne svim državama, ovakvi susreti su primer sive zone u kojoj obe strane ispituju granice i prikupljaju informacije.

Rastući rizici sive zone

Pored takvih preleta, širi trend uključuje: aktivnosti „senki‑flote“, ruske napadačke podmornice blizu obala, brodove GUGI koji nadgledaju podvodnu infrastrukturu i česte sajber napade. International Institute for Strategic Studies povezao je aktivnosti dronova iznad ključnih britansko‑američkih baza u novembru 2024. sa senkom‑brodom koji je bio pristao u Britaniji. Slične akcije desile su se i u drugim evropskim akvatorijima — primer je incident povezan s brodom Boracay i Danskom/Francuskom 2025.

F-35B fighters were launched from HMS Prince of Wales to intercept a Russian military aircraft - PO Phot Chris Sellars/UK MOD © Crown copyright 2026

Takve „sive“ operacije su lako poričive i teške za potpuno dokumentovati, što ih čini opasnim oruđem hibridnog delovanja. Dovoljno je i da dron uđe u kontrolisani vazdušni prostor i zatvori aerodrome — bez fizičkog udara — da bi izazvao haos i dezinformacije.

Šta treba da uradimo

Ovi incidenti su podsetnik da treba jačati odbrambene kapacitete i otpornost: više resursa za obaveštajne mreže, bolja zaštita kritične podvodne infrastrukture, unapređenje protivdron sistema i sajber‑odbrane. Takođe je važno razumeti realnu ulogu i dalje neophodnost posadnih sistema — dronovi i autonomija dopunjuju, ali ne zamenjuju ljudske posade u mnogim misijama.

Zaključak: Prelet Tu‑142 jeste provokacija i obaveštajna aktivnost, ali nije bio vrhunac rizika. Ipak, predstavlja deo šire slike rasta sive zone i hibridnih pretnji kojima NATO i Velika Britanija treba da odgovore povećanom spremnošću i resursima.