Nova AI mapa rizika: Katalog 239 RNA virusa koji mogu da pokrenu sledeću pandemiju

Svake godine naučnici otkriju dve do tri vrste virusa koje ranije nisu bile zabeležene kod ljudi. Većina tih otkrića brzo nestane iz javne pažnje — ali tim sa Univerziteta u Edinburgu, predvođen Markom Woolhouseom, odlučio je da promeni pristup i napravio sistematski katalog: 239 RNA virusnih vrsta poznatih po infekciji ljudi, rangiranih po načinu prenosa, kliničkom uticaju i potencijalu da izazovu pandemiju.

Zašto prenos znači više od smrtnosti

Smrtnost privlači naslovnice, ali brzina prenosa određuje da li virus ostaje lokalizovan ili postane globalna pretnja. Katalog deli viruse u tri nivoa po epidemiološkom riziku. Najopasniji su sojevi prilagođeni ljudima sa reprodukcionim brojem (R) većim od jedan — svaki zaraženi prenosi infekciju na više od jedne osobe.

Ključne informacije o kategorijama

• Zoonotski virusi (otprilike dve trećine): prenose se sa životinja na ljude i često ne razviju održiv prenos među ljudima.
• Virusi sa ograničenim ljudskim prenosom: uzrokuju ozbilčne bolesti, ali nemaju 'transmisijsku arhitekturu' za globalnu širenje.
• Visoko prenosivi, ljudski-adaptirani virusi: najveći pandemijski rizik — primeri uključuju morbile i SARS-CoV-2.

Koji virusi su na listi praćenja?

Među onima koji privlače pažnju nalaze se:

• Zaire ebolavirus — dostigao je razmere epidemije tek po ulasku u urbane sredine (Zapadna Afrika, 2014).
• Chikungunya, Zika i Oropouche — regionalni sojevi koji su se širili kada su se promenili ekološki ili vektorski uslovi.
• Andes hantavirus — izbijanje na kruzeru i sumnja na prenos čovek‑na‑čoveka naterali su SZO na pooštravanje mera.
• Bundibugyo ebolavirus — aktivna širenja u centralnoj Africi.
• Mpox — DNA virus koji je prerastao iz regionalne u međunarodnu zabrinutost i služi kao komparator.

Uloga veštačke inteligencije u proceni rizika

AI platforme sada u skoro realnom vremenu ocenjuju stotine do više od 1.000 virusa, što transformiše pripremu za pandemije u strukturisanu nauku podataka. Primeri alata su:

• SpillOver (UC Davis, 2020) — open‑source platforma koja rangira divlje viruse po riziku prelaska na čoveka koristeći stotine faktora.
• CEPI VISTA (najavljeno 2023.) — AI‑asistirana platforma koja boduje preko 1.000 virusa i pomaže prioritizaciji razvoja vakcina i antivirala.
• CDC Influenza Risk Assessment Tool — specifično za influencu; trenutno ocenjuje određene H5N1 sojeve kao umeren dugoročni rizik.

Predevna priprema — razvoj kandidata vakcina i širokopojasnih antiviralsa za visokorangirane virusne porodice (koronavirusi, influenza, Nipah) — može skratiti vreme odgovora i smanjiti štetu kada nova pretnja iskrsne.

Šta ovo znači za javnost

Procene pokazuju da oko 61% novih infekcija potiče iz zoonoza, a rizik od nove pandemije mnogi stručnjaci smatraju većim nego ranije. Katalog ne može tačno predvideti sledeću pandemiju, ali sužava listu potencijalnih pretnji i omogućava da nauka i zdravstveni sistemi budu bolje pripremljeni — od bržeg razvoja vakcina do ciljane surveilans mreže.

Zaključak: Katalog i AI alati ne uklanjaju neizvesnost, ali povećavaju šanse da ćemo identifikovati i pripremiti se za one viruse koji imaju prave kombinacije prenosa i širenja da postanu globalna pretnja.