Adel Matlabnejad, 38-godišnjak iz Ahvaza, poginuo je 9. januara tokom masakra za koji opozicioni izvori procenjuju 35.000–40.000 žrtava. Porodica ga pamti kao plemenitog i vrednog čoveka koji je pomagao slabijima i radio od 12. godine. Nakon njegove smrti porodica tvrdi da je bila prisiljena da ograniči broj prisutnih na sahrani i da nisu mogli da ga poslednji put vide.
Adel Matlabnejad — „Vraćam se odmah“: Priča o 38-godišnjaku iz Ahvaza ubijenom tokom januarskog masakra
Adel Matlabnejad, a 38-year-old from Ahvaz killed on January 9. (photo credit: Courtesy of the Matlabnejad family)
Prema procenama opozicionih izvora i svedočenjima iz Irana, između 35.000 i 40.000 ljudi izgubilo je život tokom masakra 8. i 9. januara. The Jerusalem Post šest meseci nakon događaja objavljuje priče porodica nekih od poginulih. Jedna od tih priča pripada Adelu Matlabnejadu, 38-godišnjem radniku iz Ahvaza, koga porodica pamti po časti, saosećanju i neumornom radu.
Život koji je pomagao drugima
Adel je rođen u Ahvazu 23. februara 1987. godine. Prema rečima brata, od malih nogu je pokazivao sklonost da stane uz one koji su bili slabiji i da pomaže bez traženja priznanja. Porodica ističe njegov snažan radni moral: odrastao je bez oca i počeo je da radi sa samo 12 godina kako bi izdržavao sebe i porodicu.
„Želim da ceo svet zna da je moj brat bio plemenit i časni čovek. Živeo je dostojanstveno i otišao iz ovog sveta sa potpunom čašću,“ rekao je njegov brat za The Jerusalem Post.
Brat ga opisuje kao neumornog i vrednog čoveka koji je težine života podnosio sa osmehom. Adel je voleo razdraganu muziku i unosio je toplinu u živote ljudi oko sebe, navodi porodica.
Iranians protest on a main street in Tehran, December 30, 2025 (credit: SOCIAL MEDIA/VIA SECTION 27A OF THE COPYRIGHT ACT)
Poslednji odlazak i porodična trauma
Veče 9. januara Adel je izašao iz majčine kuće kratko, uz reči: „Vraćam se odmah, pa ću jesti.“ Nije se vratio. Porodici je kasnije uručen njegov leš.
Porodica tvrdi da su bili primorani da potpišu pismenu obavezu kojom se ograničava broj prisutnih na sahrani — odnosno da na komemoraciji smeju da budu samo članovi najuže porodice. Kada su preuzeli telo, bilo je potpuno umotano u ukopni povoj i nisu im dozvolili da ga vide poslednji put.
„Nisu nam dozvolili da vidimo šta su mu uradili,“ rekao je brat. Ta zabrana, kažu, dodatno produbljuje bol: ne samo da je Adel ubijen, već im je uskraćena i mogućnost da mu dostojno oproste.
Porodica Adela naziva Javidnam — besmrtnim junakom — i pamti ga pre svega kao sina, brata i radnika čija je dobrota bila prepoznata i cenjena u zajednici.
Napomena: Brojka žrtava navedena u tekstu potiče iz opozicionih procena i izveštaja iz Irana; nezavisna potvrda tih cifara je otežana zbog okolnosti u zemlji.
Pomozite nam da budemo bolji.
